MINISTAR za evropske integracije, Nemanja Starović, izjavio je danas da je dolazak predsednika Evropskog saveta, Antonija Košte, u Beograd jasna poruka o podršci evropskom putu Srbije.
Foto Tanjug/DEJAN ŽIVANČEVIĆ
Starović je naveo da će tokom posete Košte, koji dolazi 4. juna, biti razmatran veliki broj pitanja što će, kako je ocenio, doprineti napretku Srbije ka članstvu u EU.
– Poseta sama po sebi šalje tu vrstu poruke – rekao je Starović.
Znajući stavove i način delovanja predsednika Evropskog saveta, nesumnjivo je da on lično i te kako prepoznaje značaj i ulogu Srbije na Balkanu i na evropskom kontinentu i da konstantno daje lični doprinos izgradnji pozitivnog političkog konsenzusa među državama članicama o Srbiji.
– Mislim da će poseta biti uspešna, da će biti tretiran veliki broj tema i da će to doprineti našem napretku ka članstvu u EU – rekao je Starović za RTS.
Na pitanje s kakvim rezultatima Srbija dočekuje Koštu, Starović je rekao da se Srbija već dokazala svojim rezultatima i naveo da je Srbija još pre pet godina ispunila tehničke uslove za otvaranje Klastera 3, ali da je “izmicao” politički konsenzus svih 27 država članica.
– Tu s pravom očekujemo i podršku predsednika Evropskog saveta, gospodina Antonija Koresa, u dostizanju tog političkog konsenzusa – kazao je ministar.
Starović je rekao da je “oprezni optimista” kada je reč o otvaranju Klastera 3 i da taj optimizam zasniva na svemu što je Srbija uradila u prethodnih nekoliko meseci, od izvršne do zakonodavne vlasti.
– Činjenica je da smo se uhvatili u koštac sa veoma ozbiljnim, suštinskim i temeljnim reformama. Govorimo o paketima zakona koji su usvojeni u prethodnim nedeljama u Narodnoj skupštini, o novim paketima koji su u legislativnom procesu, u fazama javne rasprave koji će tokom juna biti usvojeni – rekao je Starović.
Naveo je da predstavnici pojedinih država članica EU, koji su se najviše suprotstavljali otvaranju Klastera 3 u decembru prošle godine, sada govore da je to bila greška i da bi bilo mnogo bolje da je taj klaster tada otvoren, kao i da se proširuje krug prijatelja Srbije koji prepoznaju njen značaj i ulogu i sve što je učinila unutar EU.
– Imam tu dozu umerenog optimizma da će taj krug obuhvatiti uskoro i svih 27 država članica. To baziram i na rezultatima reformi koje sprovodimo, koji nisu zanemarljivi i koji su očigledni svima – kazao je Starović.
Istakao je da je Srbija spremna da izađe u susret svim očekivanjima EU, koja su jasno naglašena, pre svega kada je reč o setu pravosudnih zakona i podsetio da je, čim su ti zakoni stupili na snagu, pozvan ekspertski tim Venecijanske komisije.
– Unapred smo rekli da ćemo poštovati njihova mišljenja i preporuke. Čim su te preporuke stigle, njih devet, 24. aprila, mi smo na veoma brz i efikasan način sve te preporuke adresirali. Već 8. maja je poslata adekvatna dokumentacija. Do kraja maja smo čekali odgovore od ekspertskog tima. Oni su ukazali da bi ipak bilo bolje, zbog razjašnjavanja određenih detalja, sačekati konačno mišljenje Venecijanske komisije na plenarnom zasedanju 12. juna. Sačekaćemo plenarno zasedanje i neposredno nakon toga, u dobroj veri, primenićemo svih devet preporuka – rekao je Starović.
Govoreći o napretku Srbije na evropskom putu, Starović je rekao da je Srbija blizu da ispuni sve preduslove i za otvaranje Klastera 2 koji se odnosi na unutrašnje tržište, kao i da se radi na Klasteru 5, odnosno prelaznim merilima za Poglavlja 23 i 24.
Na pitanje da li se posle dužeg vremena može govoriti o napredovanju Srbije na evropskom putu, a da se kao uslov ne postavlja uvođenje sankcija Rusiji, Starović je rekao da Srbija ne beži od obaveze da postepeno podiže stepen usaglašenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i naveo da je pre godinu i po stopa usaglašenosti bila oko 51 odsto, a da je sada oko 65 odsto.
– Mi se pridržavamo naših obaveza, ali ako neke države članice očekuju da u ovom momentu ta stopa usaglašenosti bude 100 odsto, dakle 1/1, to je nemoguće i neizvodljivo. To odstupa od onoga čime se mi vodimo, a to su zaključci Saveta za nacionalnu bezbednost doneti 25. februara 2020. godine – kazao je Starović.
On je odbacio kao netačne navode o planiranom uvođenju viza za građane Rusije dodajući da su potekli od izjave jednog poslanika opozicije u Narodnoj skupštini i naveo da mu nije jasno zašto je toj izjavi dat toliki značaj u domaćim i nekim ruskim medijima.
Na pitanje da li je usklađivanje sa spoljnom orijentacijom EU vodeći uslov kada je u pitanju napredak na evropskom putu, Starović je rekao da određene države članice to postavljaju kao “uslov svih uslova” i da očekuju od država kandidata da u fazi pristupnog procesa budu 100 odsto usklađeni i ponovio da to za Srbiju nije moguće i da bi značilo odstupanje od bazičnih principa naše spoljne politike.
Starović je rekao da je spoljna politika Srbije bazirana na dva čvrsta stuba, vojnoj neutralnosti i političkoj nezavisnosti i da će se uvek time voditi.
– Prepoznajući da težnja ka članstvu u EU izvire iz našeg nacionalnog interesa, ali isto tako shvatajući na pravi način da je apsolutni imperativ za našu državu, kao što bi bilo za bilo koju drugu demokratsku državu evropskog kontinenta, očuvanje teritorijalne celovitosti i našeg teritorijalnog integriteta. I nee smemo da učinimo ništa što bi oslabilo naše pozicije na tom diplomatskom i političkom frontu na kojem branimo našu teritoriju – kazao je Starović.
(Tanjug)
BONUS VIDEO: “BDP NAM JE MEĐU NAJVIŠIMA U EVROPI”: Ekonomska novinarka pohvalila privredu Srbije na Šolakovoj TV