Немања Старовић истиче да су различита тумачења у јавности последица непотпуних информација и да је званично саопштење Брисела донело разјашњење.
“Европска комисија веома јасно каже да нема говора ни о каквом замрзавању или блокирању финансијских средстава, што се могло чути од бројних птица злослутница претходних дана, пре свега овде у Београду, већ да постоји континуирана процена испуњености критеријума за исплату финансијских средстава”, наглашава Старовић.
Објашњава да Србија, као и друге земље кориснице Плана раста ЕУ за Западни Балкан, на сваких шест месеци подноси захтеве за исплату финансијских средстава, које Европска комисија потом оцењује на основу реализованих реформских корака и политичких критеријума.
“Европска комисија потом верификује испуњеност тих корака и процењује испуњеност тих политичких критеријума који се углавном тичу области владавине права, заједничке спољне безбедносне политике, степена усклађености са истом и конкретно и специфично у случају Србије – поглавље 35, нашу посвећеност дијалогу Београда и Приштине, а након тога одобрава исплату средстава”, објашњава Старовић.
“Србија је шампион у повлачењу средстава из Плана раста ЕУ за Западни Балкан”
Указао је да су многи пре годину дана говорили да нам никада неће бити исплаћена средства предфинансирања, односно 112 милиона евра, то се десило.
“Слична ситуација када говоримо и о првој транши чија исплата нам је одобрена у јануару ове године у висини од 57 милиона евра. И укупно посматрано, упркос свему што можете чути у делу јавности и свим тим птицама злослутницама које, нажалост, морам да споменем – Србија је и даље шампион у односу на све партнере са Западног Балкана у повлачењу финансијских средстава из Плана раста Европске уније за Западни Балкан”, наглашава Старовић.
Додаје да “када саберемо средства предфинансирања и прву траншу чија је исплата одобрена, то је 168 милиона евра”.
“То је значајно више у односу на све друге, у односу на Црну Гору, Албанију, Северну Македонију, поготово Босну и Херцеговину којој, нажалост, није одобрена исплата никаквих средстава до сада”, наводи Старовић.
Препоруке Венецијанске комисије до краја маја
Напомиње да је сада на дневном реду наш захтев за исплату друге транше који смо поднели још у јулу прошле године, као и да је у току процена резултата.
“Постоји очекивање од стране Европске комисије да ми у потпуности применимо препоруке Венецијанске комисије, а везане за сет правосудних закона. И морам да кажем да колеге из Европске комисије у овом смислу куцају на отворена врата, будући да смо ми то прихватили и пре него што је експертско мишљење Венецијанске комисије стигло 24. априла, да ћемо у потпуности све те препоруке испоштовати какве год да буду. Оне су стигле. Ми интензивно радимо на томе, формирана је радна група и током маја ће бити у потпуности примењене све препоруке Венецијанске комисије”, додаје Старовић.
Истиче и да ће се о препорукама Венецијанске комисије у парламенту расправљати у другој половини маја.
“Сасвим сигурно до краја маја. Ми смо се обавезали на тако нешто, сматрамо да имамо капацитете да све то успешно реализујемо до краја овог месеца”, поручује Старовић.
Изборни закони и препоруке ОДИХР-а
Паралелно са тим, од понедељка почиње јавна расправа о сету изборних закона којима примењујемо препоруке ОДИХР-а.
“До краја маја ће, верујем, у Народној скупштини и тај пакет изборних закона, односно њихових измена, бити усвојен. То је нешто такође што смо прихватили на себе, што сматрамо да је добро, што унапређује изборне услове у Србији”, каже Старовић.
Истиче да су те измене важне и у контексту избора који ће се одржати до краја године.
“Будући да нас свакако до краја ове године, пре или касније, очекују избори – битно је да тај пакет изборних закона усвојимо и изменимо на прави начин”, поручује министар.
Има ли шумова на релацији Београд–Брисел
На питање постоје ли тренутно шумови на релацији Београд–Брисел, министар Старовић каже да постоје различита очекивања, а некада и одређени раскораци.
“Јако је битно да имамо веома добру радну атмосферу, односе са колегама из бројних директората Европске комисије, да је наша комуникација интензивна и свакодневна”, истиче Старовић.
“Мислим да, упркос свим тим шумовима који се некад јављају, ми успевамо да их превазиђемо и да напредујемо на нашем европском путу”, напомиње министар.
Потребан шири друштвени консензус о евроинтеграцијама
Старовић сматра да Србији недостаје широка политичка подршка европским интеграцијама.
“Kада говоримо о том друштвено-политичком консензусу, он би морао да обухвата и власт и опозицију и цивилно друштво и све друге релевантне факторе који утичу на јавно мњење и на слику унутар наше шире друштвене заједнице”, истиче министар.
Указао је да ако погледамо све државе које су постале чланице Европске уније, тај консензус је увек постојао.
“Постојао је консензус да то представља национални приоритет и да, упркос различитим политичким проблемима, разликама које су природне, али да сви политички и друштвено-политички фактори заједно раде и просто вуку своју државу и своје друштво у правцу саме Европске уније”, објашњава Старовић.
Додаје да тренутно такав консензус код нас не постоји, али да ће Министарство наставити да ради на његовој изградњи.
Колико грађани подржавају чланство Србије у ЕУ
Према истраживањима Министарства за европске интеграције, подршка чланству у ЕУ и даље постоји.
“Сасвим сигурно да и даље постоји јасна релативна већина унутар српског јавног мњења за чланство наше државе у Европској унији. Логично је и разумљиво да тај ниво подршке не може бити исти као што је био пре 20 или пре 15 година. С обзиром на то да овај наш пут ка Европској унији траје већ четврт века и да је нормално да се негде манифестује и замор од самог приступања”, указује министар.
Ипак, како каже, већ неколико година имамо прилично стабилне трендове.
“На хипотетичком референдуму 47 одсто грађана би гласало ‘за’, 35 одсто ‘против’, док 14 одсто не би учествовало”, наводи Старовић.