четвртак, 19.03.2026, 09:15 -> 09:54
Извор: РТС
У светлу појачаних порука из Брисела о потреби убрзања реформи, питање даљег напретка Србије ка ЕУ у фокусу је јавности. Министар за европске интеграције Немања Старовић каже да европски пут Србије није у застоју, наглашавајући да ће држава поступати у складу са препорукама Венецијанске комисије у вези са такозваним Мрдићевим законима. Поручује да очекује убрзани наставак процеса кроз испуњавање преосталих обавеза и могућност отварања кластера 3.
После разговора у Бриселу о наставку европских интеграција Србије, из Београда стижу поруке о одлучном наставку европског пута, док Европска унија упозорава на спорост реформи – посебно у области правосуђа – и потребу усклађивања са мишљењем Венецијанске комисије.
У таквом контексту, додатно се отварају питања о испуњавању мерила за добијање ИБАР-а (Извештај о испуњености привремених мерила – Interim Benchmark Assessment Report) и приступу европским фондовима.
Министар за европске интеграције Србије Немања Старовић каже да европски пут Србије није блокиран, нити да је у застоју због такозваних Мрдићевих закона, односно измена и допуна сета закона из области правосуђа.
“Састанци са представницима из ЕУ су били конструктивни, садржајни и оперативни. Постоје одређене критике такозваних Мрдићевих закона. Настојимо да докажемо како у њиховој примени неће бити никаквих негативних последица. Позвали смо Венецијанску комисију да понуди своје мишљење. Следићемо њихове препоруке”, истиче Старовић.
Говорећи о захтеву Брисела да примена Мрдићевих закона буде одложена до мишљења Венецијанске комисије, Старовић наводи да није било речи о било каквој суспензији или обустави њиховог спровођења.
“Озбиљна смо држава, закони су усвојени у Народној скупштини, објављени у Службеном гласнику и у правном су промету. Адресирамо саму примену како не би дошло до последица које би се сматрале погоршањем ситуације у области владавине права. Већ на основу прелиминарног мишљења, реаговаћемо ако буде потребно”, наглашава министар за европске интеграције.
“Проблем Србије недостатак друштвеног консензуса око ЕУ”
На питање да ли би евентуално негативно мишљење о Мрдићевим законима утицало на достизање прелазних мера у поглављима 23 и 24, која се односе на области правосуђа и владавине права, Старовић одговара да у томе нема директне везе.
“Не постоји један кључни услов за достизање мерила. Легислативни део је у фокусу – усвајање закона, уредби, стратегија и акцијских планова – а потом следи мерење ефеката примене. Пред нама је укупно 91 обавеза, али сам уверен у ангажман и снажну политичку вољу. Проблем Србије је што нема друштвени консензус око тога да је Унија приоритет”, указује ресорни министар.
Сматра да исплата средстава из фондова ЕУ није угрожена, као и да она такође зависи од мишљења Венецијанске комисије и начина на који ће Београд реаговати.
“Србија је тренутно најуспешнија у реализацији пројеката на основу финансијских средстава из плана раста ЕУ за Западни Балкан. Не верујем да ће бити проблема око најављене евалуације намењених средстава”, објашњава Старовић.
“Приближавмо се отварању кластера 3”
Када је реч о нацрту годишњег извештаја Европског парламента о Србији, који је недавно представљен на седници Одбора за спољне послове ЕП, Старовић оцењује да је још рано говорити о коначном исходу извештаја, али да верује да ће “бити негативан с обзиром на то да га је сачинио Тони Пицула”.
“Ради се о човеку који не пропушта ниједну прилику да увреди српски народ и државу. Када бисмо се водили декларацијама и резолуцијама ЕП, које нису обавезујуће, не бисмо постојали као држава. За нас су важнији извештаји ЕК, а верујем да смо уз Црну Гору најспремнији”, тврди саговорник Јутарњег програма.
Подвлачи да је основни проблем обезбеђивање политичког консензуса 27 чланица ЕУ, али да се и у том контексту ствари померају на боље.
“Добили смо снажну и проактивну подршку Француске, као и земаља Уније са којима смо, традиционално, у добрим односима. Када говоримо о усаглашавању спољне и безбедносне политике са европском, повећавамо је и тренутно је на 68 одсто, а очекивања појединих чланица је да достигне ниво од 70 процената. То би нас приближило отварању кластера 3”, закључује министар за европске интеграције Немања Старовић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.