У Енглеској, странка Кира Стармера задржала је контролу у само двадесет седам од стотину тридесет шест општина, које су добиле нове одборнике.
Највећи победник су реформисти, који су са два скочиили на број од око хиљаду четири стотине општинских одборника и освојили апсолутну власт у тринаест општина.
Исти број локалних самоуправа контролишу у еврофилне либерал-демократе, које ипак нису успеле да добитак осамдесет четири одборничка мандата преточе у контролу над више од једне додатне општине.
Конзервативци су изгубили око четири стотине одборника и власт у чак шест општина, те тренутно имају већину само у осам локалних самоуправа.
У успону је странка Зелених, која контролише четири општине у Лондону.
У Шкотској је владајућа Шкотска национална партија обезбедила пети узастопни мандат, али није успела да освоји парламентарну већину, која би јој омогућила да поново на дневни ред стави питање независности. У овом тренутку се и даље не зна ко ће бити опозиција у Шкотској пошто су лабуристи, конзервативци, реформисти и Зелени скоро изједначени по броју гласова.
У Велсу је Лабуристичка партија доживела највећи пораз. Велшки парламент поделили су Плаид Камри и рефомисти, али нико није освојио апсолутну већину. Посланичко место изгубила је чак и лидерка велшких лабуриста Елунед Морган, која је поднела оставку.
Узроци Стармергедона
Предвиђања да се британском премијеру спрема Стармергедон су се обистинила. Владајући лабуристи губе чак и општине, које су држали од њиховог оснивања. Активисти владајуће странке, који су у недељама пред изборе обилазили терен, откривају да грађани уопште неће ни да разговарају са “Стармеровим представницима”.
Неповољно мишљење о британском премијеру има чак шездесет седам одсто грађана чиме Стармер држи титулу најнепопуларнијег премијера у Британској историји.
Замерио се пензионерима укидањем новчане помоћи за зимски огрев. Довео је пољопривреднике до очаја због увођења пореза на наслеђивање пољопривредних имања. Ударио је на мала и средња предузећа новим наметима. Оштетио је рибарску индустрију једностраном одлуком да рибарима из Европске уније да право коришћења британских вода у наредних дванаест година.
Иако британска привреда на папиру бележи раст, она је на позитивној нули, а позитивни економски трендови приписују се фискалној политици његовог претходника конзервативца Ришија Сунака.
Стармер се доживљава и као фактор, који доприноси националним и верским поделама. Јеврејска заједница му замера што не успева да је заштити од рекордног пораста напада и антисемитских инцидената. Муслиманска заједница му замера оно што сматра млаким одговором на израелску акцију у Гази, коју већина Британаца сматра геноцидом.
Хришћани му замерају оно што називају „двоструким правним аршинима“ тј. благим или недовољним казнама за масовно силовање малолетница и младих девојака у сиромашним деловима земље од стране, махом група старијих мушкараца, пореклом из Пакистана, у време док је Стармер био на челу државног тужилаштва.
Шкоти му замерају да је запоставио колевку лабуризма. Велшани не опраштају чињеницу да је та регија и после брегзита остала најсиромашнија у Европи. Из Вестминстера у медије већ цуре мишљења лабуристичких посланика да, ако се овако настави, “смрт Радничке партије изгледа извесном”.
Стармера не воле чак ни они, који желе да умру, јер парламент није усвојио помпезно најављивани Закон о еутаназији.
У том контексту, британски премијер изашао је пред бираче, признао катастрофалне резултате за лабуристе и преузео за њих одговорност.
Но, оставка, коју све нације нескривено прижељкују, је изостала.
“Нећу се окренути и отићи, а земљу поринути у хаос”, поручује Стармер.
Реформисти преузимају упоришта лабуриста у Енглеској
Бирачи су гласали за одборнике у стотину тридесет шест од триста седамнаест општина у Енглеској.
Лабуристи су покушали да одложе изборе у делу општина уз образложење да намеравају да им прекроје границе, те да је гласање бесмислено.
Ту одлуку оборио је Врховни суд као „неуставну и недемократску“ што је само продубило непопуларност владајуће странке.
Резултати локалних избора у Енглеској додатно су усложени, јер се у многим општинама бира само трећина одборника.
Зато, на први поглед, дебакл лабуриста не би требало да изгледа толико катастрофалан колики у ствари јесте.
Гласови цуре из лабуристичке кутије како ка тврдо десним реформистима Најџела Фаража, тако и еколошким комунистима странке Зелених.
Фрагментација политичке мапе Лондона
У Лондону су лабуристи до јуче контролисали двадесет једну од тридесет две општине.
Сада контролишу само осам, док конзервативци држе једну мање пошто су Вестминстер вратили у своје окриље преотевши ту општину либерал-демократама.
У британској престоници, либерал-демократе контролишу три, а реформисти и странка Зелених по две општине.
У осталима нико нема апсолутну већину, што не иде на руку странци Најџела Фаража са којом нико не жели у коалицију.
Већ се чују гласови да треба укинути градску скупштину и место градоначелника на чији буџет отпада четвртина високог месечног општинског пореза, који плаћају сви грађани.
Добитници и губитници
Општина Хаверинг на североистоку британске престонице, поприште немира грађана због сексуалних напада на локалне жене и девојке од стране имиграната, смештеним у локалне хотеле, прва је очекивано прешла у руке реформиста.
Лидер реформиста Најџел Фараж тај резултат назвао је “историјским помаком у британској политици” и најавио да ће лабуристи „бити збрисани“. Њихови бирачи махом нису факултетски образовани.
Шездесет посто њихових бирача чине млади што указује на тренд даљег раста популарности.
Но, да се избори за британски парламент одржавају данас, Најдел Фараж постао би премијер, а његова странка освојила двадесет седам одсто гласова – четири процента мање него што се очекивало.
Зелени лете на крилима популарности новог лидера Зака Поланског, који је, први пут у историји, успео да створи истински националну партију фокусирану на социјална питања и заштиту човекове околине.
Реагујући на одличне резултате своје странке, која би, да се одржавају општи избори освојила око 17 одсто гласова, исто колико и либерал-демокарте, Полански је оценио да је „двопартијски систем у Британији мртав“.
Хакни, на истоку Лондона, традиционално упориште лабуриста, добио је прву градоначелницу из странке Зелених – вредну и популарну Зои Габет.
Зелени су освојили власт у тој лондонској општини, као и у суседном Валтамстоу, а лабуристима отели апсолутну већину у свим општинама северног Лондона.
Конзервативцима се, међутим, надзире светло на крају тунела у који су ушли после историјског пораза на општим изборима 2024. године.
Да се парламентарни избори одржавају данас, торијевци би били друга странка по снази са двадесет одсто гласова, испред лабуриста са процентом мање.
Аналитичари такав релативан успех приписују чињеници да је лидерка Конзервативне странке Кеми Бејденок једини политичар у Британији чија популарност бележи сталан, мада умерен, раст. Она је најавила “повратак конзервативаца”.
“Обећала сам да ћу обновити нашу странку. Рекла сам да ћемо градити од темеља после најгорег пораза у историји и сада свуда где се кандидујемо видимо знаке те обнове”, рекла је лидерка конзервативаца Кеми Бејденок обећавајући да је то „тек почетак, а не крај“.
И либерал-демократе успевају да задрже општине на југозападу Лондона и југу Енглеске, али не успевају да благи раст броја одборника преточе у нове општинске већине.
Статистичари указују да је за то разлог чињеница да, упркос бројним инвентивним и необичним активностима и акцијама, лидер либерал-демократа Ед Дејви није препознатљив за већину бирача чиме његова странка пропушта историјску прилику да капитализује пораз лабуриста.
Лабуристи су успели да очувају део упоришта у Манчестеру и Ливерпулу, али су изгубили Бирмингем – највећу општину по површини у Енглеској.
Опоравак Шкотске националне партије
У Шкотској су се гласови лабуриста прелили реформистима, а њихова непопуларност погодује Шкотској националној партији.
Шкотски лабуристи месецима позивају на оставку Кира Стармера, али то дистанцирање им није много помогло на биралиштима.
Такав стицај околности вратио је националисте из политичке коме у којој су се нашли после низа корупционашких скандала у чијем је центру била бивша лидерка Никола Стурџен.
На руку има иде и политичко умеће новог лидера и политичког ветерана Џона Свинија, који акценат ставља на побољшавање здравства и смањење трошкова живота.
Иако реформисти уживају подршку двадесетак одсто бирача, нису успели да тај постотак преточе у посланичке мандате у већинском систему у којем “победник узима све” – целу изборну јединицу.
Шкотски националисти остали су без апсолутне већине, која би има обезбедила да поново покрену питање референдума о независности, али таква ситуација погодује и парламенту у Холируду и Вестминстеру, јер за поновљено гласање нема апетита у клими економске неизвесности.
Посланичко место у Холируду освојио је популарни Стивен Флин, вођа одборничке групе шкотских националиста у британском парламенту.
Он се сели у Единбург, а за његово посланичко место на националном нивоу бориће се кандидати на поновљеним изборима.
Тиме је постало јасно да Флин и званично намерава да стане на чело Шкотске националне партије као млада снага уз благослов актуелног лидера.
Пошто се Флин залаже за експлоатацију нафте и гаса у Северном мору, несумњиво ће се сукобити са шкотским Зеленима, који су се по популарности изједначили са лабуристима, конзервативцима и реформистима у тој регији
Боре да – Добар дан за велшке националисте
Ако је Шкотска колевка радничког покрета, Велс је његово упориште.
Лабуристи су контролисали најсиромашнију регију Европе од 1922. године.
Велс је и једина регија у Великој Британии где је гласање пропорционално, а не већинско.
Од данас та контрола сели се или у руке Плаид Камрија – Велшке партије, који су велшки парламент – Сенед Камри – поделили са реформистима на равне части.
С обзиром да нико неће имати апсолутну већину, предност имају националисти, јер ниједна странка неће у коалицију са реформистима.
Велшки лабуристи позивају на оставку Кира Стармера кога криве за историјски пораз.
Подржавају мањинску владу националиста, којима је само шест мандата било потребно да освоје апролутну већину.
Лидер Плаид Камрија Рин ап Јорверт каже да је његова странка “спремна за власт” и да ће донети просперитет најсиромашнијој регији Европе.
Крај двопартијског система
Трајна заоставштина локалних и регионалних избора у Великој Британији је не толико апсолутни дебакл лабуриста, колико крај двопартијског система у Великој Британији.
Уместо торијевско-лабуристичке клацкалице, политичко игралиште вртеће се на вишепартијском рингишпилу.
То значи да ће прави победници бити не само странке са највише гласова, већ оне, које могу да вешто преговарају и стварају коалиције како на локалном, тако и на регионалном и националном нивоу.
Реформисти можда славе Пирову победу, јер им популарност већ опада, а локална власт их ставља по лупу бирача.
Премијер Стармер преживео је данашњи дан, али у редовима лабуриста влада велика паника и није извесно колико ће посланици успети да се уздрже од покретања његовог опозива.