Састанак британског премијера са лидерима Шкотске, Велса и Северне Ирске у Кардифу поново је отворио питање будућег уређења Уједињеног Краљевства и односа Лондона са његовим конститутивним деловима. Истраживач и сарадник Института за филозофију и друштвену теорију Вукан Марковић каже за РТС да је реч о посебном политичком тренутку, али упозорава да његов значај не треба преувеличавати.
Марковић истиче да су први пут на челу Шкотске, Велса и Северне Ирске лидери националистичких партија, чији је номинални циљ издвајање из Уједињеног Краљевства.
“Oво je, у том смислу, посебан тренутак зато што са једне стране имамо Вестминстер, односно Ендија Барнама, односно већинску опцију у Енглеској, а са друге стране имамо троје националиста чији је номинални циљ издвајање из Уједињеног Краљевства. То је значај састанка који су они имали у Кардифу и Декларације о самоопредељивању коју су тамо потписали. Међутим, не треба преувеличавати”, наглашава Марковић.
Шта је британска деволуција
Објашњава да захтеви за већим овлашћењима нису нови и подсећа на процес деволуције, односно преношења надлежности са централног на ниже нивое власти.
“Деволуција је спуштање надлежности са централног нивоа на ниже облике власти”, наводи Марковић, додајући да те надлежности не извиру из суверености Шкотске, Велса и Северне Ирске, већ су делегиране са нивоа Вестминстера.
Како објашњава, процесом деволуције крајем деведесетих година британско уставно уређење је значајно трансформисано, а Шкотска, Велс и Северна Ирска добили су своје парламенте, владе и одређена овлашћења. Ипак, парламент Уједињеног Краљевства у правном смислу остаје носилац суверености.
Марковић напомиње да је деволуција изразито асиметрична и да је најдаље отишла у Шкотској.
“Шкотска сама располаже својом полицијском снагом, школством, здравством, социјалном политиком, просторним планирањем”, каже Марковић, додајући да Шкотска у том смислу више личи на федералну јединицу.
Велс има најмање пренетих овлашћења, док је у Северној Ирској кључно специфично уређење власти и подела између протестантских пробританских и католичких проирских партија.
Може ли Британија постати федерација
Говорећи о могућности да Уједињено Краљевство једног дана постане федерација, Марковић оцењује да то у формалном смислу није реално због специфичности британске уставне традиције.
“Британија није федерација на начин на који је Југославија то била или на начин на који је то Савезна Република Немачка, већ Вестминстер има такозвана резервна права да надзире, односно да врати овлашћења која је раније предао”, објашњава Марковић.
Указује и да деволуција не мора да буде искључиво национално питање, већ може да подразумева преношење овлашћења на регионе унутар саме Енглеске, како би ефикасније управљали ресурсима и регионалним развојем.
Шкотска и питање новог референдума
Када је реч о Шкотској, Марковић истиче да тежња ка независности траје деценијама и да је Шкотска национална партија почетком овог века постала доминантна политичка снага.
“Чак и након скандала који су имали са корупцијом, са привођењем њихове претходне премијерке, они су успели да се врате и да постану доминантна сила. У Шкотској је то апсолутно, дакле шкотски национализам је апсолутно тежња за идентитетским раздвајањем од Уједињеног Краљевства. Међутим, тај национализам је либералан, односно тај национализам је укалупљен у лево либералне политичке идеологије и либералну економску матрицу”, додао је Марковић.
Подсећа да је на референдуму о независности 2014. године 55 одсто грађана гласало за останак у Уједињеном Краљевству, док је 45 одсто било за независност.
“Референдум је један врло компликован политички договор између Единбурга и Лондона, који је имао за циљ да провери то питање о независности за целу једну генерацију. Дакле, споразум је био, уколико не гласају за независност, да ће се та тема ставити ад акта и Лондон и даље инсистира на томе”, каже Марковић.
Са друге стране, наводи да Единбург као аргумент за поновно отварање тог питања користи Брегзит.
“Шкоти тврде да је Брегзит променио статус кво до те мере да је поново исплативо поставити питање о независности”, каже Марковић, подсећајући да су Шкоти већински гласали за останак у Европској унији.
Ипак, наглашава да је расписивање референдума у надлежности Вестминстера и оцењује да Лондон неће дозволити ново изјашњавање о независности Шкотске.
Марковић закључује да је Брегзит изазвао дубоке поделе у британском друштву, док, када је реч о Велсу и Северној Ирској, наводи да истраживања јавног мњења не показују већину за отцепљење.