При решавању стамбеног питања, најважније је кренути од финансијских могућности, а тек потом узети у обзир жеље и планове.
“Мора се кренути од буџета. Прошле године око 14 одсто укупних трансакција на тржишту некретнина реализовано је финансирањем кроз кредит. То је више него пре три године када је било шест-седам одсто. У односу на неке развијене земље, где је то преко осамдесет одсто, код нас је то мали проценат”, наводи Ђорђевић.
Због тога, каже, најпре треба добро да се искалкулише буџет и да се повеже са тим на којој локацији желите да купите некретнину.
Станови доминирају тржиштем
На питање шта је најрационалнији избор у овом тренутку – стан, зидана или монтажна кућа, Ђорђевић поручује да то најпре зависи од локације.
“У централним градским локацијама било ког града немамо велику површину неизграђеног грађевинског земљишта. Значи, станови су најрационалнији као избор због тога што се они граде тамо где се сруше претходно изграђени објекти и на релативно малој површини земљишта може да се изгради велики објекат, тако да цена земљишта најмање улази у калкулацију о цени квадратног метра стана”, објашњава Ђорђевић.
Указује и да се због тога станови највише и купују у Србији, као и да је прошле године преко 60 одсто промета на тржишту некретнина био промет станова.
Кућа – више простора, али и већи трошкови
Иако кућа нуди више простора и већи квалитет становања, она подразумева и веће трошкове.
“У кући је много већи квалитет становања, али је цена већа и трошкови одржавања су много већи”, наглашава Ђорђевић.
Са друге стране, у релативном односу, кућа може бити исплативија.
“Кућа је боља инвестиција у релативном односу зато што за нешто већу цену на истој локацији добијете много већу квадратуру. Међутим, у апсолутном износу стан је јефтинији и због тога се људи одлучују за стан”, додаје Ђорђевић.
Монтажне куће – јефтиније, али краћег века
Иако зидани објекти и даље доминирају тржиштем некретнина у Србији, последњих година све су популарније монтажне куће, пре свега због ниже цене и брже градње.
“Брже се граде и сада у последњих неколико година од када је цена изградње објеката драстично повећана, њихова цена градње је нижа од цене градње зиданих објеката”, каже Ђорђевић.
Ипак, имају и значајан недостатак.
“Амортизација је краћа. Код свих тих монтажних објеката, у зависности од врсте амортизације, јесте 30 до 40 година, а код зиданих објеката је на 100 година. Тако да много дуже трају и самим тим и већа цена у старту која треба да се плати, на период од сто година изађе много мања него код монтажног објекта”, објашњава Ђорђевић.
Кредити и замке при куповини
Банке су посебно опрезне када је реч о кућама, нарочито због легалности објеката.
“Сви објекти на парцели морају да буду легални и уписани у катастар да би се уписала хипотека”, каже Ђорђевић.
Чак и мањи нелегални објекти могу бити препрека.
“Дешава се да због неке шупе или одступања проценитељ не може да процени објекат као колатерал за кредит”, додаје Ђорђевић.
Истиче да банке гледају да се обезбеде да оно на шта дају кредите буде трајно и да обезбеди да колатерал постоји и да вреди док се кредит не отплати, а то је 20 до 30 година.
Где грађани најчешће греше
Говорећи о томе где грађани при куповини некретнине најчешће греше, Ђорђевић каже да грешке зависе од конкретне ситуације, али једно правило важи за већину.
“Најлакше је купити стан, јер је цена најнижа у релативном односу и најлакше се уписује хипотека. Нема тих проблема који су везани за то да ли је нешто легално или није, пошто је то код стана најчешће тако како је укњижен, тако је фактичко стање на терену у 95 одсто случајева, што код куће није тако”, каже Ђорђевић.
Ипак, коначна одлука зависи од потреба и могућности сваког појединца.
“То су индивидуалне ствари и не може се извући једно опште правило”, закључује Ђорђевић.