NBS ima na raspolaganju mehanizme kako bi zaštitila građane da se posledice naglog skoka kamate iz Evrope ne preliju na nas, rekao je finansijski stručnjak Vladimir Vasić.
Foto: Robert Blaszkowski / Alamy / Profimedia
Evropska centralna banka (ECB) donela je odluku o povećanju osnovnih kamatnih stopa za 25 baznih poena kako bi obuzdala inflaciju u Evropskoj uniji koja je posledica energetskog šoka izazvanog sukobom na Bliskom istoku. Međutim, građani Srbije koji imaju kredite indeksirane u evrima nemaju razloga za zabrinutost zato što su zaštićeni od naglog skoka rata za kredite.
Zaštitni mehanizmi
Kako poručuju iz Narodne banke Srbije (NBS), korisnici kredita u Srbiji dodatno su zaštićeni zakonskim mehanizmima koji ograničavaju mogućnost naglog rasta kamatnih stopa i time ublažavaju efekte eventualnih promena na međunarodnom finansijskom tržištu.
– Euribor je skočio i pre nego što je Evropska centralna banka donela odluku o povećanju kamatne stope kao reakcija tržišta na inflaciju i usporavanje privredne aktivnosti. Da bi obuzdala inflaciju, ECB je podigla referentnu kamatnu stopu, čime je novac postao skuplji, a ljudi se manje zadužuju i manje troše, što usporava privredni rast. Nije baš najbolji lek, ima i nuspojave, ali dobro, oni su to izabrali – objasnio je za Kurir finansijski stručnjak Vladimir Vasić.
Za razliku od stanovnika EU koji će se već od narednog meseca suočiti s većim ratama na kredite, građani Srbije su zakonima i mehanizmima NBS barem donekle zaštićeni od naglog i prevelikog skoka kamata i rata. Nažalost, deo onoga što se dešava u EU preliće se i na naše finansijsko tržište.
Prelivanje iz Evrope
– Narodna banka Srbije je donela Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga upravo kako bi zaštitila naše građane da se posledice “talasa poplave” i naglog skoka kamate iz Evrope ne preliju na nas. U tom smislu se radi ponderisanje kamatnih stopa koje sprečava da se talas povećanja kamatnih stopa naglo prelije iz Evrope na nas. To ne znači da naši građani neće osetiti ovo što se dešava u Evropi, ali neće odmah i ne u toj meri. Sve je to pitanje ponude i potražnje, kao i uticaja referentne kamatne stope, ne možemo da pobegnemo od toga – objasnio je Vasić i dodao:
– Ako je referentna kamatna stopa u EU skočila zbog inflacije izazvane krizom na Bliskom istoku zbog nafte, onda će ona ostati na tom nivou narednih šest do devet meseci, odnosno imaćemo skup novac kako bi se ljudi manje zaduživali. Inflacija vam je kao stenica, kad se ušunja, teško je da je se rešite – zaključio je Vasić.
Podsećamo, Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je 11. juna da se referentna kamatna stopa zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da se na nepromenjenim nivoima zadrže kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto). Kako je tada saopštila Centralna banka, odluka je doneta, pre svega, na osnovu procene o kretanju inflacije i rizicima iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na rast cena. Naredna sednica na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće 9. jula 2026. godine.
Moguće blago povećanje rate
Kako su objasnili na sajtu NBS, povećanje kamatnih stopa ECB za 25 baznih poena može se, rastom euribora, odraziti na blago povećanje mesečnih obaveza korisnika kredita s promenljivom kamatnom stopom vezanom za euribor. Međutim, efekat zavisi od toga u kojoj meri i kojom dinamikom će se promene preneti na euribor, kao i od termina narednog usklađivanja kamatne stope u konkretnom kreditnom ugovoru.
(Kurir)