ŠTA NAS SPAJA, A ŠTA RAZDVAJA: Etnolog o razlikama i sličnostima između katoličkog i pravoslavnog Uskrsa

UOČI pravoslavnog Uskrsa, u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama pažnja je usmerena na pripreme za praznik, a etnolog Vesna Marjanović objašnjava kako se, gde i zašto razlikuju običaji u odnosu na katoličko proslavljanje Uskrsa.

Katolički Uskrs je već obeležen, a u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama pripremamo se za proslavu pravoslavnog Uskrsa ili Vaskrsa. Ovaj najveći hrišćanski praznik donosi bogate običaje, porodična okupljanja i tradicije koje se vekovima neguju.

Iako katolički i pravoslavni Uskrs dele mnoge zajedničke običaje, njihova proslava se ipak razlikuje.

Od rituala u crkvi do trpeze i porodičnih okupljanja, etnolog Vesna Marjanović objasnila je koje su to sličnosti i razlike između obeležavanja katoličkog i pravoslavnog Uskrsa.

– Danas ne postoje velike razlike. Činjenica je da se kod katolika jelo nosilo, isto kao i kod Rusina, na posvećivanje u crkvu. Ono što je pripremljeno za uskršnji ručak, međutim, to se takođe vremenom izgubilo. Kao i kod nas, običaj je pripremanje bogate trpeze – rekla je Marjanović i dodala:

– Katolici, doduše, proslavljaju ranije ovaj praznik, ne poštujući jevrejsku pashu, već proslavljaju odmah prve nedelje punog meseca, nakon prolećne ranodnevnice. Pravoslavci, s druge strane, svi imaju isto vreme proslavljanja, dakle i Rumuni i Bugari, ali i Grci, koji s nama ne dele isto vreme Božića.

Poznato je da se u danima Vaskrsa posebna radost javlja kod dece zbog čuvenog kucanja jajima. Ali, ovaj čin zabavlja i celu porodicu. Koliko je to zastupljeno u katoličkom načinu proslavljanja Vaskrsa, a koliko kod nas, razjasnila je etnološkinja.

– Danas je to postao spektakl. Naravno, i kod katolika postoji kucanje jajima, koje je iz narodnog običaja preraslo u takmičanja. Kao što kod nas postoji Tucanijada u Mokrinu, tako postoji i kod njih čitave pripreme po selima za takmičenje. Ali su te radnje uvek bile ujednačene u hrišćanskom svetu – rekla je Vesna Marjanović.

Prisećanje na one koji više nisu među nama karakteristično je za porodična okupljanja, pogotovo usred praznika. Tako, i povodom Uskrsa postoji dan koji je predodređen da se poseti groblje i odnese po koje jaje na grob naših najmilijih. Ipak, Marjanović je naglasila i da ovde postoji razlika.

Naime, kod pravoslavaca, kada se pripreme jaja koje će se određenog dana (nedelju dana nakon Vaskrsa) odneti na groblje, to su uvek obojena jaja u duhu praznika. S druge strane, katolici odstupaju od šarenila i boja na takvom mestu i na groblje odnose  jaja koja nisu obojena.

Ono što je zajedničko jeste da se na veliki petak, najžalosniji dan, svi mole za pokojenje mrtvih, objasnila je etnološkinja Marjanović.

Jedna od ključnih, možda i najviše primetnih razlika, jeste post. Kod katolika, Uskršnji post traje svega dva dana, dok se kod pravoslavaca posti velikih sedam nedelja. 

I trpeza za vreme posta razlikuje se u ove dve proslave velikog praznika.

Naime, na trpezi katolika veoma često se pojavljuje guska, dok je kod pravoslavaca uglavnom aktuelno pečenje. Vaskršnjeg kolača sa jajetom uvek ima, s tom razlikom što katolici često stavljaju i po nekoliko jaja u svoj kolač.

Pravoslavci se pridržavaju ishrane koja nema dodira sa životinjskim svetom osim ribe, dok katolici ne jedu meso, ali se ne odriču jaja, mleka, sira i ostalih namirnica životinjskog porekla, pojasnila je etnolog Vesna Marjanović.

(Ona.rs)

BONUS VIDEO: SVEČANO U PARIZU: Najradosniji hrišćanski praznik proslavljen u crkvi “Sveti Sava”