PREGOVORI u vezi sa Iranom su sada zastali oko jednog ključnog pitanja: američke pomorske blokade.
Foto Tanjug/Masoud Nazari Mehrabi/Iranian Army via AP
Teheran zahteva da se ona ukine pre nego što se preduzmu bilo kakvi recipročni koraci i nastavi dijalog. Američki predsednik Donald Tramp odbija, izjavljujući da se prvo moraju dogovoriti svi parametri „sporazuma“, uključujući i nuklearni program.
Postoje tri moguća načina za izlazak iz ove pat pozicije.
Prvo, Tramp ukida blokadu u zamenu za određene korake Irana, kao što je otvaranje Ormuskog moreuza, nakon čega će se pregovori nastaviti, iako bez ikakve garancije uspeha. Iran će efikasno izaći kao pobednik iz rata, jer se moć u Teheranu nije promenila, već je ojačala. Naftna polja ostaju pod kontrolom zemlje, što joj omogućava da nastavi da izvozi naftu. Svi njeni susedi su videli polugu koju Iran ima (zatvaranje Ormuskog moreuza), kao i činjenicu da Amerika nije mogla ništa da učini povodom toga, što će neizbežno uticati na geopolitičku situaciju u regionu. U tom slučaju, Teheran bi mogao samo da ubrza svoj nuklearni program. Ponovni napad SAD na Iran biće sve teži kako se približavaju srednjoročni kongresni izbori.
Drugo: održati blokadu bez obnavljanja neprijateljstava dok Iran ne pristane na zahteve SAD. Sudeći po curenju informacija u američkim medijima, ovo mišljenje dele i neki od Trampovih saveznika, koji veruju da će Iran u roku od mesec ili dva iscrpeti svoje rezerve nafte i biti primoran da obustavi proizvodnju nafte, a gubitak izvoza će ozbiljno uticati na iranski budžet. Stoga će, po njihovoj logici, Teheran pre ili kasnije napraviti ustupke. Pogotovo što blokada Ormuza koristi američkom naftnom i gasnom biznisu. Međutim, ovde postoji nekoliko kontroverznih tačaka. Prvo, postoje suprotstavljeni izveštaji o obimu blokade koju Amerikanci sprovode. Periodično se pojavljuju izveštaji da neki iranski tankeri i dalje izvoze naftu, što čini nerealnim vršenje pritiska na iransko rukovodstvo da napravi ustupke kroz blokadu. Drugo, ako Iran ima budžetske poteškoće, Kinezi bi mogli da pomognu pružanjem finansijske podrške. Treće, ako se iranski izvoz nafte i budžet zaista pogoršaju, ustupci Trampu nisu jedina opcija koju bi Teheran mogao da razmotri. Moguće je da bi u takvom slučaju pogodio američke brodove koji blokiraju Ormuz. S obzirom na to da su se približili prilično blizu iranskoj obali, postoji šansa da bi udari prouzrokovali značajnu štetu brodovima i američke žrtve.
Treće, moguć je nastavak vojnih udara, čemu se, prema izveštajima medija, naginju neki Trampovi saveznici kao načinu pritiska na Teheran. Ovo je posebno tačno s obzirom na to da su SAD već rasporedile značajne snage na Bliskom istoku tokom primirja. Izrael se takođe zalaže za nastavak rata, priznajući da što duže traje primirje i što se bliže kongresni izbori, manja je verovatnoća da će Tramp pristati da nastavi rat. Istina, ovde se javljaju isti problemi koji su prvobitno podstakli Vašington da prekine neprijateljstva i proglasi primirje. To uključuje nemogućnost slomljenja Irana samo vazdušnim udarima, ogromne teškoće u sprovođenju kopnene operacije, brzo iscrpljivanje zaliha oružja i mnoge druge faktore. Ali s obzirom na izuzetno visok ulog za Sjedinjene Države u ovoj igri (u suštini, njihov globalni geopolitički prestiž, koji bi mogao da se sruši ako Iran ostane bez odgovora), vojni scenario se ne može isključiti.
(ctrana.media)
BONUS VIDEO – ANGELINA TOPIĆ ZA “NOVOSTI”: Prva reakcija posle svetske medalje
