DO žetve pšenice ostalo je malo manje od dva meseca, a imamo lanjski rod za domaće potrebe i za izvoz. U proteklih deset meseci izvezli smo oko 1,1 milion tona žita, a brašna blizu 180.000 tona.
Foto: Alberto Forlai / Alamy / Profimedia
Dosadašnjim izvozom pšenice, po rečima direktora “Žitounije” Zdravka Šajatovića za “Dnevnik”, trebalo bi da budemo zadovoljni, jer veće količine hlebnog zrna nismo ni prodavali na stranim tržištima. Tokom maja i juna Šajatović očekuje da ćemo uspeti da prodamo još stotinu hiljada tona i ekonomsku godinu završiti sa ukupnim izvozom od oko 1,2 miliona tona pšenice.
Naš najbolji kupac pšenice je Italija, kojoj smo prodali oko 508.000 tona žita, a drugi je Rumunija, gde je otišlo oko 336.000 tona srpske pšenice.
– Ovogodišnjim izvozom za Rumuniju trebalo bi da budemo zadovoljni, jer je u odnosu na ranije godina ta zemlja postala znatno veći uvoznik našeg žita – naveo je Šajatović.
Brašno za komšiluk
Brašno su kupovali naši tradicionalni kupci, u prvom redu Bosna i Hercegovina, koja je istovremeno bila dobar uvoznik i pšenice. Brašno smo prodavali i u Severnu Makedoniju i Crnu Goru. U BiH smo prodali više od 58.700 tona brašna, a sa pšenicom ukupno u izvoz je iz Srbije otišlo više od 153.475 tona naše prehrambene robe.
Prosečna izvozna cena pšenice u aprilu je iznosila oko 190 evra po toni, a brašno je vredelo 273 evra po toni. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram pšenice prodaje se za 22,7 dinara. U prošloj žetvi imali smo oko 3,7 miliona tona hlebnog zrana, a domaći prosečan prinos bio je oko 5,9 tona po hektaru, sa oko 600.000 hektara.
Ukoliko toliko budemo imali žita i u ovoj žetvi, imaćemo ga znatno više od domaćih potreba i potražnje na stranim tržištima. Ali u tim procenama, naveo je Šajatović, treba biti oprezan.
– Mada su ostala nepuna dva meseca do nove žetve, nezahvalno je prognozirati kvalitet novog zrana i prinose. Kiša bi dobro godila svim usevima i od nje će zavisiti koliko ćemo imati novog roda. Za sada se najavljuju manji prinosi pšenice u Francuskoj, Americi, Kanadi i Australiji, upravo zbog suše – istakao je Šajatović.
(24sedam)