“Srpski Zlatoust“ koji je zadivio Oksford, a preživeo Dahau: Sutra obeležavamo Svetog vladiku Nikolaja Žičkog

Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava praznik posvećen prenosu moštiju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića. Često nazivan i “Novim Zlatoustom” zbog svoje neverovatne besedničke veštine, Nikolaj je bio čovek koji je svojim obrazovanjem, stradanjem i verom obeležio čitav 20. vek.

Detinjstvo u Leliću i put ka obrazovanju

Rođen je u malom selu Lelić, od roditelja Dragomira i Katarine. Od njih je nasledio duboku veru, koju je kasnije brusio na najprestižnijim evropskim univerzitetima. Doktorirao je u Bernu i Oksfordu, govoreći nekoliko svetskih jezika, ali je njegovo srce uvek ostalo povezano sa “malim”, običnim srpskim seljakom.

Žiča i Ohrid: Episkop ljubavi i mudrosti

Kao episkop ohridski, a kasnije žički, Nikolaj je podigao srpski monahizam i narodnu pobožnost iz pepela. Njegova čuvena dela poput “Molitvi na jezeru” i “Ohridskog prologa” i danas se smatraju najlepšim stranicama savremene teologije. Njegove reči nisu bile samo teorija; on je utehu pružao siročadi, obnavljao porušene manastire i osnovao bogomoljački pokret koji je vratio narod crkvi.

Stradanje u Dahauu i izgnanstvo

Tokom Drugog svetskog rata, zbog svoje nepokolebljivosti i ljubavi prema narodu, vladika Nikolaj je zajedno sa patrijarhom Gavrilom zatvoren u koncentracioni logor Dahau. Bio je jedan od retkih crkvenih velikodostojnika u Evropi koji su prošli pakao nacističkih logora.

Posle rata, usled dolaska nove bezbožne vlasti, nije mu bilo dozvoljeno da se vrati u domovinu. Upokojio se 1956. godine u Americi, moleći se do poslednjeg daha za svoj narod koji je ostao iza “gvozdene zavese”.

Povratak u rodni Lelić

Njegov najveći povratak dogodio se upravo 3. maja 1991. godine. Tada su njegove mošti prenete iz Libertivila u manastir Lelić. Taj dan je ostao upisan kao veliki praznik svesrpskog sabora i radosti, jer se “srpski pastir” konačno vratio svom stadu.

(Ona.rs)