субота, 21.03.2026, 05:55 -> 05:57
Извор: РТС
Хрватској је потребно 70.000 радника у туризму, а прошле године издато је око 24.000 радних дозвола за држављане Србије. Проф. др Снежана Штетић из Балканске мреже туристичких експерата изјавила је за РТС да у највећем броју случајева током летње сезоне млади одлазе из Србије у Хрватску како би зарадили, али и истовремено посетили другу земљу. Истиче да се велики део зарађеног новца враћа у нашу земљу или га млади користе за штедњу и путовања.
Српски угоститељи зараде на Јадрану и до 3.000 евра – ко служи госте у Србији
Региону су потребни радници у туризму и угоститељству, првенствено током летње сезоне. Ових дана није необично што се у београдском кафићу кафа наручује на енглеском, јер страни држављани долазе да раде и у Србију.
Хрватска ове године тражи 70.000 радника у туризму, где конобари могу месечно да зараде и више од 1.600 евра, а кувари између 2.500 и 3.000 евра. И Црној Гори недостаје још 25.000 људи за предстојећу сезону.
Зарађују, штеде, путују
Проф. др Снежана Штетић, гостујући у Београдској хроници, рекла је да наши млади одлазе у Хрватску или друге земље у региону током летње сезоне јер желе да виде другу земљу и зараде, док те исте послове не желе да раде у својој земљи. Слично је и у другим земљама, каже.
“Црногорци не желе да раде у Црној Гори, већ одлазе у Србију и Хрватску, док Хрвати одлазе у европске земље. Наши млади људи раде у земљама региона, то је начин да зараде, штеде или путују по Европи. Али, део тог новца враћа се и у Србију”, каже Штетић, додајући да се европски фондови у Хрватској користе и за ангажовање додатне радне снаге.
На питање зашто се наши људи највише пријављују за послове собарица и помоћних радника, Штетићева објашњава да је разлог то што за та занимања нема великих захтева – не тражи се високо образовање, има доста посла, али мање одговорности.
“И у иностранству се добро сналазе, где је сличан проблем са мањком радне снаге. У Србији имамо квалитетне стручне школе када је реч о угоститељству и хотелијерству”, истиче Штетићева.
Додаје да и странци који долазе да раде у Србију пролазе културолошку припрему. Језичка баријера постоји, али се превазилази пословима где језик није кључан.