SRPSKI MED OSVAJA ISTOK: Put Kine iz pogona u Rači otišle 2,3 tone pčelinjeg produkta

OD prošle godine, kada je počeo izvoz srpskog meda na kinesko tržište, put daleke zemlje otišlo je ukupno 2,7 tona meda. Iako je prva tura lanebila vrlo skromna, to se nadomestilo tokom ove sezone, kada su se utegle “zlatnog zdravlja” spakovale 2,3 tona pčelinjeg proizvoda, i to izproizvodnog pogona “Naš med” u Rači. Pčelari opravdano očekuju da biširenje tržišta, uz povoljniju sezonu i dobar kvalitet ovogodišnjeg meda, moglo da doprinese većoj tražnji za domaćim proizvodom.

Aktuelna suša zaobišla je paše, ali smanjen je polen u prirodi, koji ne može da se nadomesti prihranom. Uprkos tome, kako kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović, godina je bila medonosna.

– Obično se žalimo, ali sada nemamo argumente, jer je u većem delu Srbije bagremova paša bila natprosečna – kaže naš sagovornik. – U nekim delovima bilo je ranog izmrzavanja bagrema, pa je prinos tri puta slabiji, ali generalno smo vrlo zadovoljni. Imaćemo od bagremovog meda prinos oko 20 kilograma po košnici. Lipa je fenomenalno medila, što je retkost. Suncokretov med je ispod proseka, jer suša nije samo kada ugreje sunce, nego kada nema snega i padavina. Tako je u Banatu i Bačkoj palo manje kiše nego što je potrebno.

Kako kaže Živadinović, ko je selio košnice nije zažalio, a takvih je oko 43 odsto. Primera radi, livadski med ima oskudan prinos, na nivou pet kilograma po košnici. Šumska paša nije uopšte medila, ali to nije neuobičajeno, budući da ova vrsta traži vrele dane i hladne noći.

A osim što je “medna”, 2026. pčelarima otvara mogućnosti i za svet, pogotovo otkad je na snagu stupio Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine. Početkom prošlog meseca iz Rače je krenula isporuka pakovanja meda od 250 do 500 grama.

– Otvaranje novog tržišta je značajno, jer može da poveća tražnju za srpskim medom, a time eventualno doprinese i povoljnijim otkupnim cenama. Kada počne isporuka na šlepere, možda ćemo moći da naplatimo 30 do 50 odsto više od redovne cene – kaže naš sagovornik.

Živadinović je, ipak, oprezan, jer niko ne može da garantuje koliko će tražiti tržište, a pogotovo što uvek izvoz ide sporije nego što se očekuje. Dobra vest je da Kinezi traže dobar med i dobro ga plaćaju.

A kada je reč o otkupnim cenama, i pčelari muku muče. One su niske, zato što su falsifikati preplavili gotovo 90 odsto evropskog tržišta, pa pada potražnja za pravim pčelinjim produktima. Primera radi, bagremov med vredi četiri evra, cvetni tri evra, lipov oko 2,8, suncokretov 2,3 evra, a med od uljane repice 1,8 evra.

– Domaćim kupcima najsigurnija varijanta je da med uzimaju od pčelara na kućnom pragu. Cena se kreće oko 1.500 dinara po kilogramu. U poplavi lažnog meda, vrednost tegle mogao bi da bude pokazatelj ispravnosti, jer pravi med ne može da košta ispod 1.000 dinara – upozorio je Živadinović.