OSTAVKA nemačkog diplomate Kristijana Šmita na mesto visokog predstavnika dodatno je ogolila sve očigledniji sukob SAD i EU oko uticaja u BiH i Republici Srpskoj, gde Vašington pod administracijom Donalda Trampa nastoji da potisne dosadašnju dominaciju Berlina i Brisela.
Foto AP
U novom geopolitičkom preslaganju, bivši predsednik Srpske Milorad Dodik uspeo je da obnovi veze sa Amerikancima, a da istovremeno ne naruši odnose sa Moskvom, čime je ne samo Banjaluci, već i Beogradu, otvorio dodatni manevarski prostor u sve složenijoj geopolitičkoj igri na Balkanu.
Ovako sagovornici “Novosti” komentarišu pozadinu Šmitovog odlaska, a koji mediji u BiH i Nemačkoj otvoreno dovode u vezu sa pritiskom Vašingtona da se ubrza realizacija projekta “Južna interkonekcija”, gasovoda vrednog 1,5 milijardi evra kojim bi američki tečni gas preko Hrvatske stizao u BiH.
Upravo je spor oko državne imovine, preko koje bi trebalo da prolazi trasa gasovoda, postao novo žarište sukoba Amerike i EU. Dok SAD guraju projekat i traže brzu realizaciju, Brisel upozorava da ceo posao mora biti usklađen sa evropskim pravilima i procedurama javnih nabavki. Iz ugla Vašingtona, “greh” Šmita bio je taj što nije ukinuo sporni Zakon o zabrani raspolaganja državnom imovinom, ili nametnuo novi, koji bi sredio to pitanje.
Istovremeno, promena odnosa Vašingtona prema Banjaluci postaje sve vidljivija. Amerikanci su ukinuli sankcije Dodiku, a RS je nedavno posetio i sin američkog predsednika Donald Tramp junior, što je u Sarajevu i delu evropskih krugova protumačeno kao signal nove politike SAD prema BiH.
S druge strane, Dodik – koji je godinama bio u žestokom sukobu sa Šmitom, kojeg vlasti u Srpskoj nisu priznavale jer je funkciju obavljao bez odobrenja Saveta bezbednosti UN – zadržao je i bliske odnose sa Moskvom. To je potvrdio i nedavnim susretom sa Vladimirom Putinom u Kremlju, dok je delegacija RS bila prisutna na obeležavanju Dana pobede u Moskvi. On najavljuje da će na Ist Riveru tražiti poništavanje svih Šmitovih odluka. Lider SNSD je 2025. dobio šestogodišnju zabranu političkog delovanja upravo jer je odbijao da te odluke prizna.
Kalabuhov: Vreme za zatvaranje OHR
AMBASADOR Rusije u Sarajevu Igor Kalabuhov poručio je da je nakon odlaska Šmita napokon došlo vreme za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR), a da dogovor o prioritetima za razvoj BiH naprave domaći akteri.
– Tu ima i jedna vrsta paradoksa i kontradiktornosti, a to je da nema govora o suverenitetu BiH dok je prisutan OHR.
Podsetio je da je za vreme Šmita došlo do destabilizacije unutar međunarodne zajednice i političkih prilika u BiH, na šta je Rusija upozoravala pre pet godina, kada je došao tzv. visoki predstavnik.
Analitičar Srđan Graovac kaže, za “Novosti”, da nema sumnje da se interesi SAD i EU prelamaju i preko BiH, to je oduvek bila realnost, a posebno je sada izražena, nakon što je jasno da postoji raskol između Vašingtona i Brisela, koji je generisan najviše izborom Trampa:
– Američki predsednik jednostavno ne sledi više tu staru agendu podrške SAD Evropskoj uniji i njihovim daljim integracijama. Ne doživljavaju Amerikanci pod ovom administracijom EU kao strateškog partnera, već više kao nekog ko im nanosi ekonomsku štetu. Samim tim, pritisak Vašingtona na EU je sve veći, istovremeno i ta ranija podrška Amerike Uniji i njenim članicama, kada je u pitanju evropska bezbednost, više ne postoji. I ranije je to bilo uslovljeno, jer kad god su Evropljani rešavali neke probleme, uvek su morali da se na kraju pojave Amerikanci da stave konačnu tačku na to. Videli smo to i u Dejtonu i u Rambujeu, uvek su Amerikanci igrali ključnu ulogu, iako su Evropljani vodili procese. Sada više nema ni te prividnosti, sada Amerikanci konkretno pokušavaju da stave evropske zemlje pod svoju dominatnu kontrolu, a neke od njih otmu od uticaja i Berlina, Londona i Pariza, kao i od briselske administracije.
Graovac kaže da je to što se dešava u BiH logičan sled svih tih geopolitičkih dešavanja i da će Amerikanci nastojati da ostvare dominantnu ulogu u celom regionu:
– Za nas to uopšte ne mora biti loše, zato što je dosadašnji koncept, gde su dominantnu ulogu igrali Evropljani, odnosno Nemci i Britanci, da budemo realni, za Srbe bio najpogubniji. Mnogo puta smo i tokom Prvog i u Drugom svetskom ratu videli šta čeka Balkan kada Nemci imaju ključnu ulogu, ali i devedesetih, nakon pada Berlinskog zida.
