“SREĆA ŠTO IMAMO VUČIĆA!” Moćne reči velikog profesora Radenovića: Đokić snosi najveću odgovornost za sunovrat Univerziteta!

UNIVERZITET u Beogradu pao je u grupu od 501. do 600. mesta na najnovijoj Šangajskoj listi. Ustanova koja je preživela svetske ratove, sankcije, korona virus, bila rasadnik intelektualaca i naučni svetionik na Balkanu, izgleda da će teško preživeti Vladana Đokića i “studente” blokadere. Profesor Stojan Radenović, koji je zaslužan za zaustavljanje potpunog pada Univerziteta u Beogradu, za “Novosti” oštro je govorio o posledicama blokada, radu uprave Univerziteta i odgovornosti rektora Vladana Đokića.

– Najbolji odgovor i komentar na to dao je juče Francuz Arno Gujon. On je lepo rekao da kad neko ne radi toliko vremena ne može ni da bude rangiran povoljno. Ovo je još odlično s obzirom na to kako je rađeno. Dosta profesora je bilo u nekom iščekivanju, tu među njima ima i mnogo dobrih i uspešnih, ali je klima i atmosfera bila takva da su oni polagali nade u nešto na šta je teško bilo uticati – kaže Radenović i dodaje: 

– Lepo je predsednik Vučić rekao da je rektorat dao neodgovornu izjavu predstavivši plasman na Šangajskoj listi kao nešto što je sasvim normalno – ocenio je profesor Radenović.

Na pitanje koliko će vremena biti potrebno da se posledice blokada i poremećaj nastavnog procesa otklone, Radenović je ukazao da bi se prave posledice, po njegovom mišljenju, mogle videti tek u godinama koje dolaze.

– Ja mislim da će se to tek odraziti u narednim godinama. Postoje tu dve stvari – naučno-istraživački rad i pedagoški. I ja sad mislim da taj pedagoški rad niko ne ocenjuje. Ali dosta toga je bilo otaljavano, a onda su mnogi profesori, nažalost, na nekim fakultetima politički posmatrali studente, odnosno gledali da li su blokaderi ili nisu, i tako dalje. To je za buduće generacije i uopšte za naše školstvo porazno. Tako da ja mislim da je taj napad došao i spolja i iznutra – od uprave Beogradskog univerziteta i još nekih univerziteta u Srbiji, ali i od blokadera. Zato tu treba mnogo snage i mudrosti da se sve to prebrodi i da se popravi stanje. Pazite, tu su se mnogi zaigrali, naročito profesori i doktori fakulteta, koji, nažalost, nisu imali dovoljno svesti o državi. Sreća za nas je što smo imali predsednika Vučića sve ovo vreme, inače ne znam kako bi bilo. Ali pitanje je kako će dalje da bude – kazao je Radenović.

Radenović je potom govorio o odgovornosti rektora Vladana Đokića za aktuelno stanje i najnoviji pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi.

– On snosi najveću odgovornost, ali vidite da se on prikriva, krije se, njemu je važno da bude član upravnih odbora, da zarađuje pare. Tako da, mnogo sam razočaran u njega. Nigde u svetu ne postoji univerzitet gde rektor pokušava da se bavi politikom. To su dve tako nespojive aktivnosti. Mislim, malo mi je to paradoksalno, ne ide. Moje mišljenje je da rektor Đokić i njegovi najbliži saradnici treba da budu podvrgnuti ozbiljnom psihološkom ispitivanju – smatra profesor.

Radenović traži temeljne promene

Govoreći o tome šta bi trebalo menjati na Beogradskom univerzitetu kako bi se popravio njegov položaj na međunarodnim rang-listama, Radenović je izneo i konkretne predloge za reorganizaciju univerziteta.

– Jedan od naših rektora, Branko Kovačević, dekan ETF-a, početkom 21. veka je prijavio naš univerzitet. Podsetimo, Univerzitet u Beogradu je na čuvenu Šangajsku listu (ARWU) prvi put ušao 2009. godine, a tadašnji rektor koji je predvodio univerzitet u tom periodu bio je prof. dr Branko Kovačević. I ono što se meni sviđa, to je to jedno zdravo takmičenje. Pazite, u Kini postoji univerzitet koji se bavi vrednovanjem naučno-istraživačkog rada svih ljudi na planeti i univerziteta. A mi sada možemo jednostavno da izađemo iz te igre. Međutim, to je sad na rektoru i na blokaderima, ali i na državi. Ja mislim da Đokiću i njemu sličnima uopšte nije stalo do univerziteta, oni imaju neku drugu ideju, neke lične interese, neprijateljske činove prema svom narodu i prema svojoj zemlji. To moram da kažem, ali verujte mi da osećam to. Što se tiče toga šta bi trebalo uraditi, po meni treba prvo da se spoje razni fakulteti, na primer da se formira tehnički univerzitet od svih ovih tehničkih fakulteta, gde će da pripadne Ekonomski fakultet i FON. Dalje, Fakultet političkih nauka, ekonomski i još neki, možda bi ekonomski trebalo da bude sa tehničkim, a Fakultet političkih nauka i još neki društveni fakulteti mogli bi da pripadnu jednom zajedničkom društvenom univerzitetu. I sad vidite kako se ponašaju profesori i sama dekanka Fakulteta političkih nauka, gospođa Kovačević. Sad ona izigrava nekog mudraca. Država troši veliki novac na sve te profesore, a ako bi se formirali univerziteti koji bi obuhvatali više fakulteta, mislim da bi se tu išlo na uštedu novca. A mnogi profesori onda ne bi mogli da dobiju radno mesto, zbog svega što su radili. Ali stići će ih kazna kad-tad. Dalje, predsednik je govorio o dovođenju nekih stranih univerziteta za društvene nauke, kako bi se podstakla zdrava konkurencija – naveo je Radenović.

Profesor je na kraju poručio da država mora ozbiljnije da se pozabavi stanjem na Univerzitetu, ističući da vreme brzo prolazi i da već stižu nove generacije studenata.

– Pogledajte šta se desilo kad je studentkinja Milica izgubila život, to je poraz svih nas, ne samo profesora. Da se o tome ne govori. Rektor i dekan, kao i prodekan Filozofskog fakulteta, u najmanju ruku su morali da se oglase i podnesu ostavke, to je bila njihova moralna obaveza. Niko od njih nije ponudio ostavku. Da ne pričamo o tome što su svi zborovi, plenumi bili neustavni i antinacionalni, a sada hoće da idu na izbore. To je porazno, tu toliko stvari ima. Mislim da država, iako ona ima mehanizme, mora ozbiljnije da se pozabavi ovim stvarima. Nadam se bolje, da će to malo da ozdravi. Vreme brzo prolazi, evo sad počinju novi upisi, dolaze nove generacije studenata, mora to sve malo da se ubrza – zaključio je profesor Stojan Radenović.