ILIJA Srdanović nije se na čelu “Studentske” liste pojavio slučajno – pre kandidature postao je deo „Slobodnog univerziteta“, mreže čije je stvaranje javno opisao Dinko Gruhonjić
Foto: Printskrin 24 Sedam
Ilija Srdanović nije se u politici pojavio preko noći. Pre nego što je postavljen na čelo liste „Studentska lista – Studenti pobeđuju“, postao je član akademske mreže „Slobodan univerzitet“, čije je stvaranje Dinko Gruhonjić javno pripisao sebi i svojim saradnicima. Iza priče o navodno nezavisnom kandidatu tako se ukazuje već formirana političko-aktivistička struktura.
Ilija Srdanović, nosilac Studentske liste, nije bio samo javni podržavalac studentskih protesta. Njegovo članstvo u novosadskoj akademskoj mreži „Slobodan univerzitet“ potvrđuju raniji medijski izveštaji, njegova javno dostupna biografija, ali i objave same organizacije.
Na zvaničnom Instagram nalogu „Slobodnog univerziteta“ objavljeno je:
– Naš tim koji čine Ljubica Oparnica, Bojana Bodroža i Ilija Srdanović hrabro vrti pedale sa studentima i grabi ka Kragujevcu.
Srdanović je kao član ove mreže pominjan još u martu 2025. godine, kada je pozvan na razgovor u policiju. Istinomer ga u biografiji takođe predstavlja kao člana akademske mreže „Slobodan univerzitet“ iz Novog Sada i aktivnog učesnika u podršci studentskim protestima.
Zato njegovo sadašnje predstavljanje kao novog, nestranačkog i nezavisnog lica studentskog pokreta ne daje potpunu sliku. Pre nego što je postao prvi kandidat izborne liste, Srdanović je već bio deo organizovane mreže koja je mesecima učestvovala u protestnim i političkim aktivnostima.
Gruhonjić: „Mi smo napravili jednu mrežu“
Posebnu političku težinu Srdanovićevom članstvu daje izjava Dinka Gruhonjića o nastanku „Slobodnog univerziteta“.
Govoreći o angažovanju nastavnika Univerziteta u Novom Sadu tokom studentskih blokada, Gruhonjić je rekao:
– Mi smo napravili jednu mrežu koja se zove Akademska mreža „Slobodan univerzitet“ i videli smo da je entuzijazam ogroman, da se ljudi priključuju.
Sama organizacija navodi da je nastala kao odgovor dela nastavnog osoblja Univerziteta u Novom Sadu na studentske blokade započete u decembru 2024. godine. Predstavlja se kao neformalna mreža profesora, saradnika, istraživača i drugih zaposlenih u visokom obrazovanju.
Međutim, u dokumentima mreže ne govori se samo o akademskoj solidarnosti. Među njenim ciljevima pominje se i uticaj na „društvene strukture, predstavnike vlasti i širu javnost“.
Time se nameće pitanje da li je „Slobodan univerzitet“ od početka bio samo mreža podrške studentima ili organizovana politička infrastruktura iz koje su kasnije birani kandidati za parlamentarne izbore.
Od člana mreže do prvog kandidata
Srdanović se pojavljivao i kao govornik na protestima koje je organizovao „Slobodan univerzitet“.
Na skupu „Kampus nije policijska stanica“, održanom u septembru 2025. godine, lokalni mediji naveli su ga među profesorima i članovima ove mreže koji su se obratili okupljenima.
Njegova politička kandidatura, dakle, nije nastala preko noći niti izvan već postojećih aktivističkih struktura. Pre dolaska na prvo mesto Studentske liste postojao je višemesečni angažman u organizaciji koja je protestima pružala organizacionu, logističku i javnu podršku.
Veza između prvog čoveka izborne liste i Gruhonjićeve mreže zato nije naknadna politička konstrukcija. Srdanovićevo članstvo dokumentovano je najmanje od 2025. godine, sama organizacija predstavljala ga je kao deo svog tima, a Gruhonjić je javno rekao da je učestvovao u stvaranju upravo te mreže.
Sa 188. mesta na čelo liste
Posebnu pažnju izaziva način na koji je Srdanović postao prvi kandidat Studentske liste.
Njegovo ime prvobitno se nalazilo na 188. mestu, da bi nakon promena, vetiranja i unutrašnjih sukoba bio prebačen na sam vrh. Pre njega su se kao mogući nosioci pominjali Vladan Đokić i Dejan Bodiroga, dok je Sarah El Sarag nakratko predstavljena kao prvo ime, a zatim pomerena upravo na 188. mesto.
Javnosti nikada nije jasno objašnjeno ko je doneo konačnu odluku, prema kojim kriterijumima i zbog čega je baš član Gruhonjićeve akademske mreže izabran da predvodi listu koja se predstavlja kao autentičan izraz studentske volje.
Ako su o kandidatima zaista odlučivali studentski plenumi, javnost ima pravo da zna koji su plenumi glasali, kada je odluka doneta, ko je Srdanovića predložio i koliko je glasova dobio.
Sve dok tih odgovora nema, ostaje pitanje da li je Srdanović zaista izbor studenata ili kandidat već organizovane novosadske političko-aktivističke strukture.
Gruhonjić: „Imam lepo ime Dinko, kao Dinko Šakić“
Dodatnu težinu vezi prvog čoveka Studentske liste sa „Slobodnim univerzitetom“ daje javno delovanje Dinka Gruhonjića, čoveka koji je rekao da je učestvovao u stvaranju te mreže.
Gruhonjić je tokom nastupa u Hrvatskoj, govoreći o svom imenu, rekao da ima „lepo ime Dinko“, pominjući pritom Dinka Šakića.
Ta izjava izazvala je ogorčenje velikog dela javnosti u Srbiji, imajući u vidu o kome je reč.
Dinko Šakić bio je ustaški funkcioner i komandant koncentracionog logora Jasenovac od aprila do novembra 1944. godine. Nakon Drugog svetskog rata pobegao je u Argentinu, odakle je 1998. izručen Hrvatskoj. Proglašen je krivim za ratne zločine nad civilnim stanovništvom i osuđen na 20 godina zatvora.
Pod njegovom komandom u Jasenovcu su ubijani Srbi, Jevreji, Romi i protivnici ustaškog režima. Šakić je do smrti ostao privržen ustaškoj ideologiji, a sahranjen je u ustaškoj uniformi.
Zato Gruhonjićevo povezivanje sopstvenog „lepog imena“ sa imenom komandanta Jasenovca za srpsku javnost ne može da bude bezazlena dosetka.
Posebno je politički značajno što je upravo Gruhonjić kasnije rekao: „Mi smo napravili jednu mrežu koja se zove ‘Slobodan univerzitet’“, a u toj mreži aktivno je učestvovao čovek koji je danas postavljen na čelo Studentske liste.
Sa Gruhonjićevom mrežom povezuje ga politika, a sa Hrvatskom projekat HEART NET
Srdanovićeve veze sa Hrvatskom nisu se završavale na pripadnosti aktivističkom krugu Dinka Gruhonjića.
Zvanična dokumentacija Evropske unije pokazuje da je od 2019. do 2021. godine rukovodio prekograničnim projektom HEART NET, koji je Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine realizovao sa zdravstvenom ustanovom iz Vukovara.
Partner sa hrvatske strane bila je ustanova koja je tada nosila naziv Opšta županijska bolnica Vukovar i bolnica hrvatskih veterana. Ta bolnica danas ima status nacionalne memorijalne bolnice i zauzima posebno mesto u zvaničnom hrvatskom narativu o takozvanom „Domovinskom ratu“.
Srdanović na projektu nije bio sporedni učesnik, već rukovodilac. U intervjuu iz 2022. godine rad na projektu HEART NET označio je kao „jedan od najvećih profesionalnih uspeha“.
Sama stručna i medicinska saradnja zdravstvenih ustanova iz dve države nije sporna. Međutim, kada njen nekadašnji rukovodilac postane prvi kandidat liste koja želi da preuzme vlast u Srbiji, javnost ima pravo da zna sa kim je sarađivao i šta je tačno podrazumevala njegova uloga.
To pitanje dobija dodatnu težinu zbog statusa vukovarske bolnice, koja je u vreme projekta u svom zvaničnom nazivu nosila odrednicu „bolnica hrvatskih veterana“, a danas predstavlja jedan od centralnih simbola hrvatske politike sećanja na rat devedesetih.
Srdanović zato treba da objasni ko su mu bili saradnici sa hrvatske strane, šta je sve obuhvatao projekat i da li su kontakti uspostavljeni tokom njegove realizacije kasnije nastavljeni.
Kada se tome dodaju njegovo članstvo u „Slobodnom univerzitetu“, povezanost sa mrežom Dinka Gruhonjića i politički uspon do prvog mesta na Studentskoj listi, postaje jasno da njegova javna biografija sadrži mnogo više od predstavljene slike nestranačkog lekara i profesora.
U Gruhonjićevom krugu i Mila Pajić, optužena za terorizam
Sa istim novosadskim aktivističkim krugom povezuje se i Mila Pajić, jedna od istaknutih Gruhonjićevih političkih pulenki.
Protiv Pajićeve je, prema javno objavljenim informacijama, podignuta optužnica zbog terorizma. Ona se nalazi u Hrvatskoj i nije dostupna srpskim pravosudnim organima.
Optužnica nije isto što i pravosnažna presuda i Pajićeva se smatra nevinom dok sud ne utvrdi drugačije. Međutim, činjenica da je optužena za jedno od najtežih krivičnih dela i da se nalazi van domašaja domaćih organa jeste pitanje od nesumnjivog javnog interesa.
Pajićeva je godinama predstavljana kao jedna od istaknutih aktivistkinja iz kruga Dinka Gruhonjića. Njeno ime pojavljivalo se uz protestne akcije i organizacije koje su delovale u istom novosadskom političkom i aktivističkom prostoru iz kojeg je potekao i „Slobodan univerzitet“.
Srdanoviću se ne može pripisivati krivična odgovornost Mile Pajić samo zato što su delovali u širem krugu povezanom sa Gruhonjićem. Međutim, njihove veze sa istim strukturama otvaraju legitimno pitanje ko je sve učestvovao u stvaranju i političkom usmeravanju mreže iz koje je sada izašao nosilac Studentske liste.
Ko je zaista izabrao Srdanovića?
Kada se sve činjenice povežu, postaje jasno da Srdanovićev politički uspon nije počeo njegovim pojavljivanjem na izbornoj listi.
Pre toga postojao je angažman u „Slobodnom univerzitetu“, učešće u protestima, nastupi na skupovima i saradnja sa ljudima okupljenim u organizovanoj novosadskoj akademsko-aktivističkoj mreži.
Postojala je i njegova rukovodeća uloga u prekograničnom projektu sa vukovarskom bolnicom hrvatskih veterana, koju je sam označio kao jedan od najvećih profesionalnih uspeha.
Zatim je, bez jasnog javnog obrazloženja, sa 188. mesta prebačen na čelo Studentske liste.
Zato se nameću pitanja na koja studenti i Srdanović duguju odgovore: ko ga je predložio, ko je glasao za njega, kakvu je ulogu u izboru kandidata imao „Slobodan univerzitet“ i da li je Gruhonjićeva mreža učestvovala u formiranju liste?
I najvažnije: da li je Ilija Srdanović zaista kandidat studenata ili politički proizvod strukture koja je mnogo pre izbora počela da priprema teren za ulazak u institucije?
(24 Sedam)
BONUS VIDEO