NACIONALNI institut za srce i krvne sudove “Dedinje” postaje edukativni centar u kojem će lekari iz Evrope, Afrike, Azije i Amerike učiti od srpskih stručnjaka o najsavremenijim metodama lečenja kardiovaskularnih bolesti, izjavio je danas direktor Instituta Milovan Bojić.
Foto: Adam Radosavljevic / Alamy / Profimedia
On je kazao da je jedan od najvećih uspeha te ustanove, koja se približava obeležavanju 50 godina rada, upravo njeno pozicioniranje kao centra stručnog znanja i edukacije u oblasti kardiovaskularne medicine.
– Ono na šta sam najponosniji za 50 godina trajanja Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove ‘Dedinje’ jeste to što smo, u borbi za status u zdravstvenoj mreži Srbije, dogurali do toga da budemo jedan od najvećih edukativnih centara za lekare iz čitavog sveta. Naši lekari u svim oblastima kardiovaskularne medicine imaju ekspertski značaj i mesto u svetskoj kardiovaskularnoj medicini – rekao je Bojić za “Politiku”.
Prema njegovim rečima, planirano je da svakog meseca vodeći stručnjaci iz Evrope i sveta, zajedno sa lekarima Instituta, predstavljaju najnovija dostignuća u kardiohirurgiji, vaskularnoj hirurgiji, kardiologiji, elektrofiziologiji, lečenju poremećaja srčanog ritma i terminalne srčane slabosti, kao i u invazivnoj dijagnostici i lečenju strukturnih bolesti srca.
Bojić je posebno ukazao na uspeh mladog kardiohirurga Bogdana Okiljevića, koji je, kako je naveo, ostvario najbolji rezultat na zahtevnom ispitu za članstvo u bordu kardiotorakalnih hirurga Evrope, koji je ekstremno težak.
– Jedino ga je on položio iz regiona Srbije i ovog dela Evrope. Od 270 kardiohirurga iz Evrope koji su položili taj ispit, naš doktor Okiljević ostvario je najbolju ocenu i kao takav je i proglašen za najboljeg kardiohirurga Evrope. Snimci njegovih operacija uvod su u kongrese i najznačajnije simpozijume kardiotorakalnih hirurga Evrope – rekao je on.
Bojić je dodao i da lekari Instituta “Dedinje” predaju na prestižnim univerzitetima i imaju izuzetno značajno mesto na svetskim kongresima i simpozijumima.
Istakao je i značaj naučnog rada ustanove, navodeći da veliki broj objavljenih radova u časopisima sa visokim impakt faktorom potvrđuje njenu istraživačku aktivnost i mesto među značajnim evropskim kardiovaskularnim centrima.
On je podsetio i na to da je razvoj Instituta “Dedinje” obeležila dugogodišnja borba za očuvanje samostalnosti i izgradnju kapaciteta, uprkos protivljenju dela tadašnje medicinske i političke javnosti.
– Neki veliki su želeli da ‘Dedinja’ nema – naglasio je Bojić.
Prema njegovim rečima, izgradnja prvog objekta “Dedinje 1” omogućila je toj ustanovi da nastavi razvoj i spasila je desetine hiljada pacijenata. Kako je naveo, započeti projekat drugog objekta “Dedinje 2” godinama je čekao realizaciju, ali je projekat nastavljen uz podršku države Srbije, tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića i ministra zdravlja Zlatibora Lončara.
– Naše oponente koji smatraju da Nacionalni institut za srce i krvne sudove nije potreban Srbiji najbolje demantuje činjenica da ‘Dedinje’ danas radi više nego sve druge kuće u Srbiji zajedno i operiše najveći broj pacijenata u Evropi – naglasio je Bojić.
On je ukazao i na razmere kardiovaskularnih bolesti u Srbiji, navodeći da, prema zvaničnim populacionim registrima Instituta za javno zdravlje Srbije, od bolesti srca i krvnih sudova godišnje u Srbiji umre između 46.000 i 48.000 ljudi, odnosno oko 130 dnevno.
Naveo je i da će Institut “Dedinje” 50 godina rada obeležiti 3. juna 2027. godine i da će se tim povodom predstaviti i na specijalizovanoj izložbi Ekspo, gde će imati prostor od oko 100 kvadratnih metara.
Posetioci će, prema najavi Bojića, moći da provere pojedine pokazatelje svog zdravlja i učestvuju u edukativnim aktivnostima posvećenim prevenciji kardiovaskularnih bolesti.
(Politika)