Posmrtni ostaci Blagoja Jovovića, koji je 1957. godine u Argentini pucao na ustaškog vođu Antu Pavelića, biće preneti u Srbiju na inicijativu njegove ćerke Marije, koju je prva podržala ministarka Milica Đurđević Stamenkovski.
Ministarka je za Kurir najavila da će Jovović biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, najverovatnije na jesen ove godine.
Blagoje Jovović Foto: Privatna arhiva
– Blagoje Jovović danas za mnoge predstavlja simbol otpora nepravdi i živo podsećanje na stradanje srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. On nije delovao bez razloga niti iz ličnog motiva, već u vremenu u kom su mnogi odgovorni za teške zločine izbegli sud i kaznu. Njegov čin se zato u delu javnosti doživljava kao pokušaj da pravda progovori onda kada je izostala. Istovremeno, Jovović je i jedan od simbola naše borbe protiv nacizma i fašizma. Njegovo ime stoji u nizu onih koji podsećaju da srpski narod nije ćutao pred zlom, već mu se suprotstavljao, kako u ratu, tako i nakon njega – kaže ministarka i dodaje da naš odnos prema njemu ujedno govori i o našem odnosu prema toj istorijskoj epohi:
– Govori o tome kako se odnosimo prema žrtvama zločina u NDH, prema stradanju srpskog naroda, ali i prema pokušajima da se ta ideologija relativizuje ili obnovi. Istovremeno, to je i pitanje odnosa prema onima koji su ubijali i progonili, a nisu za to odgovarali – navodi ona i dodaje da je to pre svega pitanje poštovanja i duga:
– Vođeni željom porodice Jovović i molbom njegove ćerke Marije, pokrenuli smo proceduru da se njegovi posmrtni ostaci prebace iz Argentine u Srbiju. Važno je da počiva u svojoj otadžbini, uz dostojne počasti. Taj čin ima i snažnu simboliku – da Srbija ne zaboravlja ni svoje žrtve, ni ljude koji su, na svoj način, pokušali da se izbore za pravdu u vremenu kada su mnogi zlocinci izbegli kaznu i našli utočište daleko od mesta svojih zločina.
Ante Pavelić Foto: Printscreen, Arhiv Muzeja žrtava genocida, Pictorial Press, Pictorial Press Ltd / Alamy / Profimedia
Ova inicijativa nas podseća, kaže ministarka, i da kultura sećanja nije samo pitanje prošlosti, već i vrednosti koje danas živimo.
– Više od osam decenija nakon Drugog svetskog rata, i dalje nisu dovoljno osvetljene sve okolnosti pod kojima su nacisti i njihovi saveznici, uključujući i pripadnike ustaškog režima, izbegavali kaznu. Mnogi su našli utocište u prekookeanskim zemljama, uz različite oblike zaštite i podrške. U tom kontekstu, i sam čin Blagoja Jovovića dobija svoju težinu. On nije bio izolovan događaj, već odraz jednog vremena u kom pravda nije bila dostižna institucionalnim putem. Zato je važno da o tim temama govorimo otvoreno i odgovorno. NDH, osnovana 10. aprila 1941. godine, ostaje duboka istorijska rana srpskog naroda. Način na koji se danas odnosimo prema tim događajima, žrtvama i ličnostima poput Blagoja Jovovića, pokazuje koliko smo spremni da čuvamo istinu i dostojanstvo sopstvene istorije.
