Апсолутно заслужен резултат на полувремену за Зеленортска Острва. Њихови играчи су били агилнији, мотивисанији, бржи, јачи у сваком дуелу.
Истина је да овај тим Србије, препун младих играча, игра први пут заједно, али ако изузмемо “маказице” Милошевића када је лопта отишла далеко преко гола, Србија није упутила ниједан шут у оквир гола, а само два ка голу ривала.
Средина терена Србије није постојала. Видело се да је противничка репрезентација уигранија, да зна шта и када ради, ко где трчи и шта покрива.
Једини погодак на мечу постигнут је у 10. минуту. После дуге лопте ка Мендесу, нападач Зеленортских Острва лако је прошао поред Павловића и убацио лопту у казнени простор, где је Ленини остао неометан и савладао Станковића за вођство од 1:0.
Србија је током већег дела првог полувремена имала посед лопте, али без идеје и креативности у завршници. Везни ред није успевао да успостави контролу над игром, док су брзи играчи Зеленортских Острва често користили простор иза последње линије одбране и стварали проблеме домаћем тиму.
Прву какву-такву прилику Србија је створила тек у 23. минуту, када је после центаршута Живковића Милошевић покушао атрактивним “маказицама”.
С друге стране, Зеленортска Острва су наставила да прете. До краја полувремена гости су још неколико пута лако стизали до казненог простора Србије.
У завршници првог дела игре темпо је опао, али се однос снага није променио. Србија је деловала споро и безидејно, док је ривал оставио далеко бољи утисак.
