Predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski obratila se na skupu liste “Ujedinjena Srbija”, koji je u organizaciji Srpske stranke Zavetnici održan u Inđiji.
– Poštovani predsedniče Dodik, dragi Miloše, dragi Nikola. Pomaže Bog. Ujedinjena Srbijo! Večeras su ovde sa nama i Krajišnici i Srbi iz Srbije i Srbi iz Republike Srpske i Sremci i oni koji su ovde došli silom prilika pronašli svoj dom. I zavetnici i naprednjaci i svi ljudi dobre volje. Jer ujedinjena Srbija nije kuća u kojoj svi misle isto, već kuća koja je okupila one koji ne daju da nam tu kuću prodaju i da nam tu kuću sruše.
A našli smo se eto, kao i naši preci pred sličnim izazovima da su namerili oni koji su od vajkada jurišali na Srbiju da je ponovo bace na kolena, a u dvadeset prvi vek mi smo ušli tako što smo čistili našu zemlju od ruševina i od bombi. Nije prošlo ni godinu dana nakon vojne intervencije i agresije sproveli su političku intervenciju.
Đurđević Stamenkovski i Dodik u Inđiji Foto: Kurir
Petog oktobra desila se obojena revolucija. Desila se prekretnica kada su Srbima prodavali rog za sveću i uveravali nas da nas čekaju nekakvi dolari koji treba da stignu preko granice samo da oni odu sa vlasti, a ti dolari pristizali su samo u njihove džepove i na njihove račune. Stotine hiljada ljudi u danu je ostalo bez posla.
Naši očevi i majke ostali su bez prilike da nas prehrane, ali nisu kronili duhom. Znali su da moraju da se bore i znali su da mora da dođe do promena 2012. godine. Oprostite mi što ću biti pomalo lično, pa ću se sada obratiti samo mojim dragim zavetnicima. Mi smo, draga braćo i sestre, nevladinim organizacijama koje su se finansirale iz inostranstva, mešale u naša unutrašnja državna i nacionalna pitanja bili oduvek kamen u cipeli, trn u peti i nešto što im je smetalo da u potaji dejstvuju na srpskom političkom nebu potkopavajući našu državu.
A danas smo zajedno i sa Milošem i sa predsednikom Vučićem ne samo kamičak u cipeli, nego sigurna tvrđava. Sigurna linija odbrane koja im neće dati da nevladine organizacije zavladaju Srbijom i nikada nevladine organizacije neće biti vlast u Srbiji.
Kažu mnogi da oni nemaju program. Oni program imaju i oni su ga saopštili. Njihov program je distanciranje od Republike Srpske. Njihov program je prećutno popuštanje i prepuštanje procesa unitarizacije Bosne i Hercegovine kako bi se Republika Srpska svela na nivo toponima. Njihov program je da zaokrenemo glavu od rušenja osnovnih građanskih, ljudskih i političkih prava Srbima u Crnoj Gori.
Njihov program je priznavanje nezavisnosti lažne države Kosovo. Njihov program je da narod koji je imao Prebilovce, Kravice, Jadovno i Jasenovac, narod koji je preživeo progon u Oluji i Bljesku ubede da je genocidan narod. Mi ćemo dvadeset petog oktobra reći ne takvom programu, a reći ćemo da suverenoj, slobodnoj, uspravnoj, ponosnoj Srbiji koja čuva srpski jezik, srpsko pismo, srpski identitet koja brine o našoj prošlosti, ali sigurnim korakom stremi ka budućnosti.
I zato vas sve pozivam da kada svane nedelja, svi kao jedan podržimo listu broj jedan, da budemo ujedinjeni za našu Srbiju, da pošaljemo poruku i domaćima i stranima da Srbija više nikada neće pasti na kolena i da već od dvadeset šestog oktobra ujutru rano, bez mnogo pompe i bez mnogo slavlja nastavimo da činimo započeto gradeći bolju Srbiju, gradeći Srbiju kao sigurnu luku za sve naše porodice, kao zemlju koja poštuje naše borce, naše ratne vojne invalide, kao zemlju koja neguje tradiciju oslobodilačkih ratova, kao zemlju koja brine o socijalno ugroženima, kao zemlju koja se demografski obnavlja, kao zemlju koja nastavlja da gradi puteve, koja ulaže u otvaranje novih škola, novih fabrika, novih bolnica, novih radnih mesta.
To je naša politika u koju verujemo da će pobediti dvadeset petog oktobra. Jer, kao što reče maločas Nikola, imali smo i zašto da slavimo i zašto da se radujemo i da pronađemo novu nadu i novi izvor inspiracije. Pre nekoliko dana Srpska je pobedila, a dvadeset petog oktobra Srbija pobeđuje. Svi za listu Aleksandar Vučić Ujedinjena Srbija do pobede i do konačne slobode. Živeli! – poručila je Milica Đurđević Stamenkovski u Inđiji.
Kurir.rs
