Светски дан становништва Србија дочекује са готово 36.000 становника мање. Према подацима Републичког завода за статистику за 2025. годину, тренд негативног природног прираштаја се наставља. Популациони фонд УН ове године у фокус је ставио младе – шта утиче на њихове ставове о браку и родитељству и како створити услове у којима ће моћи да остваре животне планове.
Јован Ћук из Канцеларије за младе општине Бечеј каже да млади желе породицу, али желе и сигурност да могу да планирају будућност.
“Сигурност се гради кроз прилику, подршку, осећај да се глас младих заиста чује и уважава. Једнако важно је да млади верују да могу да заврше школовање, да пронађу посао који испуњава њихове амбиције, да се развијају професионално и приватно и да не морају да бирају између личних планова и професионалног развоја”, истиче Ћук.
Ивана Антонијевић из Министарства туризма и омладине наводи да између жеље и одлуке о родитељству често стоје економска и животна неизвесност.
“Оно што је јако важно за млађи узраст, који сигурно није још у потреби и прилици да размишља о заснивању породице, јесте заправо разговор о фертилитету, о очувању репродуктивног здравља и просто освешћивању зашто и како је важно да буду укључени, да воде рачуна о свом здрављу и да онда када дођу у ситуацију да доносе одлуке о заснивању породице не направе никакву штету у том претходном периоду свом репродуктивном здрављу”, истиче Антонијевићева.
Лечење неплодности на врху приоритета
Питање фертилитета постаје једно од кључних друштвених и демографских изазова савременог света. За Србију је то питање опстанка, па подршку родитељима и лечење неплодности ставља на сам врх приоритета.
Матилда Мордт, координаторка УН у Србији, каже да одговор на демографске изазове нису само финансијске мере, већ и улагање у образовање, здравство и социјалну заштиту.
“Млади морају да учествују у креирању политика, како би могли да планирају будућност, каријеру и породицу онако како желе”, наводи Мордтова.
Јелена Жарић Ковачевић, министарка за бригу о породици и демографију, каже да финансијски ефекти нису задовољавајући у одређеним општинама или градовима.
“И ту сада ступа на снагу оно што ми морамо да радимо, а то је да морамо да будемо присутни на терену, да морамо институције да приближимо људима онолико колико је потребно да бисмо чули које су њихове потребе”, истиче Жарић Ковачевићева.
Видљиви ефекти негативног природног прираштаја
За годину дана Србија је остала без готово 36.000 становника. Ефекти негативног природног прираштаја већ се виде.
“Увозимо сада страну радну снагу, рекао сам да смо доста старији, нама ће се пад становништва, природни, више умрлих него рођених, наставити. По проценама Завода за статистику, ми 2052. године ћемо имати око пет милиона становника, можда мало више. Сада нас је 6,5, значи пад ће се наставити, али захваљујући мерама бар смо повећали стопе фертилитета и колико-толико зауставили смо даље веће падове”, каже демограф Миодраг Пантовић.
У припреми је и Стратегија демографског развоја и развоја породице до 2036. године, са пројекцијама до 2050. Циљ је да, уз постојеће мере подршке, институције буду доступније грађанима и одговоре на њихове стварне потребе.
