SRBIJA više nije zemlja umereno-kontinentalne klime, već prostor koji sve više podseća na suptropski pojas u kojem tradicionalne sorte voća vode unapred izgubljenu bitku sa prirodom, upozorava agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
Foto: Jaeger Anne / Panthermedia / Profimedia
Dok se naši voćari bore sa “ožegotinama” na plodovima i mrazevima koji desetkuju rod, jedini spas leži u hrabrom zaokretu ka novim kulturama, ali i u korenitom uređenju tržišnog sistema koji decenijama “jede” sopstvene proizvođače.
Srbija se decenijama ponosila svojom umereno-kontinentalnom klimom, koja je bila idealno stanište za tradicionalne ratarske i voćarske kulture. Međutim, realnost na terenu poslednjih godina sugeriše dramatičan zaokret. Granice klimatskih pojaseva se pomeraju, a sa njima i sudbina srpskog seljaka.
Mediteran u Vojvodini
Analize pokazuju da Srbija polako gubi epitet zemlje sa umerenom klimom. Prema rečima Galetina, promene su vidljive na gotovo svim biljnim vrstama – od ratarskih preko povrtarskih do onih voćarskih. Sve češće svedočimo situaciji u kojoj na našim prostorima uspevaju kulture koje su nekada bile rezervisane isključivo za Mediteran, piše Euronews.
– Mi se pomeramo. Više nismo umereno-kontinentalna klima, i to se vidi na samim biljkama. Sada kod nas uspevaju čak i neke mediteranske voćke i kulture. Imamo nešto što inklinira ka suptropskoj klimi, što znači da se čitav taj pojas biljnih vrsta koje vole sunce i toplotu izmešta kod nas – objašnjava Galetin.
Dok nove kulture polako pronalaze svoje mesto pod srpskim suncem, one tradicionalne se suočavaju sa egzistencijalnim problemima. Invazivne klimatske promene čine da biljke koje su decenijama bile stub naše poljoprivrede sve teže podnose nove uslove.
Ugrožene vrste i “opekotine” na plodovima
Najveći udar trpe kulture sa ranom vegetacijom. Galetin ističe da su kajsije, trešnje i višnje najviše izložene riziku, ali da ni jabuke i šljive nisu pošteđene. Problem je dvostruki: s jedne strane su to mrazevi u aprilu i maju, a sa druge ekstremne letnje temperature.
– Sve što ima raniju vegetaciju podložnije je prolećnim mrazevima. Sa druge strane, kada te rane vrste uđu u period punog zrenja i temperature pređu 40 stepeni, pojavljuju se takozvane ožegotine. Te fleke na plodovima postaju plodno tlo za razvoj patogena i novih bolesti s kojima se ranije nismo suočavali – navodi naš sagovornik.
Rešenje, prema njegovom mišljenju, leži u promeni strukture portfolija. Voćari moraju postati otvoreniji prema sortama koje bolje podnose visoke temperature. Kao primer navodi smokve, koje se u Vojvodini više gotovo i ne razlikuju od onih mediteranskih, ali i borovnicu, koja je pre nekoliko decenija na ovim prostorima bila nezamisliva.
Sudbina maline
Iako su tradicionalne kulture poput šljive (koja zauzima oko 70.000 hektara) i jabuke i dalje stabilne, malina se nalazi na ozbiljnoj prekretnici. Kao jedan od naših najvećih izvoznih aduta, malina trpi pritisak ne samo zbog klime, već i zbog neuređenog tržišta. Galetin primećuje da mnogi uzgajivači razmišljaju o zameni malinjaka borovnicom ili brusnicom zbog nestabilnih cena i loših odnosa u lancu proizvodnje.
– Malina je, uz pšenicu i kukuruz, decenijama bila nosilac izvoznog rezultata. Međutim, plaćamo ceh neuređenom sistemu. Problem se ponavlja iz godine u godinu – vesti o tržištu maline iz prošle godine možete jednostavno prepisati za ovu, a verovatno i za sledeću. Ne radi se dovoljno na sistemskim rešenjima – upozorava Galetin.
On dodaje da bi proizvođači morali da postanu akcionari u velikim hladnjačama kako bi sami upravljali tržištem, umesto što svake godine “ratuju” sa hladnjačarima kao najvažnijom karikom u lancu.
Nema sumnje da, dok se klima menja, poljoprivrednici i država moraju delovati u sinergiji. Prilagođavanje novim sortama, investicije u zaštitne sisteme i uređenje tržišnih odnosa jedini su put da srpska poljoprivreda preživi transformaciju iz umerenog u vreli pojas.
(Euronews)