STRUČNjACI očekuju kvalitetan rod maline ove godine, dok pojedini proizvođači kao početnu otkupnu cenu navode 550 dinara po kilogramu.
Foto: Edwin Remsberg / VWPics / Profimedia
Za nešto više od nedelju dana počinje berba maline. Stručnjaci očekuju plodove visokog kvaliteta, a ukupan rod procenjuju na oko 23 000 tona. Za trećinu više nego lane, ali i dalje daleko ispod potencijala srpskih malinjaka. Kao i uvek u ovo doba godine, pojedini proizvođači izašli su sa početnom cenom – 550 dinara za kilogram srpskog crvenog zlata, piše RTS.
Spekulacije sa otkupnom cenom, nedostatak sertifikovanog sadnog materijala i radne snage – malinari koji godinama odolevaju ovim izazovima, ove sezone u svoje malinjike ući će sa više optimizma.
– Možemo očekivati dobru cenu i dobar kvalitet ovoga roda jer će biti malina retka i krupna, zdrava, tako da neće biti nikakvih problema – kaže Mileta Pilčević, predsednik udruženja “Vilamet”.
Proizvođačima naruku idu i prazne hladnjače.
– Nemamo ove godine zaliha, nemamo uvozne, što su uvozili uvozili, borili smo se da se to deklariše da se više ne meša srpska sa inostranom da nemamo te viruse i te bolesti koje su se u zadnje vreme pojavile – kaže Mileta Pilčević.
– Svet je taj koji je to definisao. Oni traže najkvalitetniju malinu, a to je malina iz Srbije i to su samo dve sorte, to je ‘vilamet’ i ‘miker’. Zbog nedostatka sadnog materijala, počeli smo da radimo i druge sorte koje nemaju te karakteristike, počeli smo da mešamo sorte i to tržište neće da trpi – kaže dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.
Pad proizvodnje – suša, ali i pogrešne proizvođačke i trgovačke prakse
Stručnjaci procenjuju da malinu uzgajamo na osam do devet hiljada hektara. Gotovo tri puta manje od onoga što piše u zvaničnoj statistici. Razlog za raskorak u podacima vide u zloupotrebi subvencija.
Pad proizvodnje objašnjavaju i sušom ali pre svega – pogrešnim proizvođačkim i trgovačkim praksama. Ipak, smatraju da malinu ne treba da uvozimo.
Kažu, izgubili smo primat u količinama, ali ne i u kvalitetu. Lideri smo i po broju i kvalitetu hladnjača.
– Često se u poslednje vreme čuje da je jedan od načina da se prerađivački kapaciteti sačuvaju da se uvozi i da se kod nas prerađuje ta malina, što po meni nije ispravno. Mi treba da insistiramo i da radimo na našoj proizvodnji, da to što proizvedemo i preradimo u Srbiji, jer uvek su to bile više cene u odnosu na konkurenciju – kaže Aleksandar Leposavić.
Država arbitrira između malinara i hladnjačara
Iako je godinama jedna od najvrednijih stavki domaćeg agrarnog izvoza sa oko 300 miliona evra zarade, gotovo da nema sezone u kojoj zavađeni malinari i hladnjačari nisu pozvali državu upomoć – da arbitrira.
– Ministarstvo radi na tome da uspostavi obavezne ugovorne odnose između primarnih proizvođača i otkupljivača, upravo sa ciljem da se proizvođači zaštite i imaju veću sigurnost prilikom prodaje svojih proizvoda – saopštava Ministartvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede.
Navode da podstiču i udruživanje proizvođača, jer organizovan nastup na tržištu omogućava jaču pregovaračku moć, lakše planiranje proizvodnje, obezbeđivanje kontinuiteta isporuke, kao i obezbeđivanje količine i ujednačenog kvaliteta.
Iz ministarstva podsećaju proizvođače na podsticaje za sisteme za navodnjavanje, nabavku opreme, mehanizacije, unapređenje tehnologije proizvodnje i modernizaciju gazdinstva.
(BizPortal)