– Sa ovog balkona proglašeno je da je Vojvodina srpska 1848. godine. Danas, kada ponovo imamo intencije da se govori o nekakvoj posebnoj vojvođanskoj naciji, kada ponovo čujemo neke nerazumne i u istoriji neutemeljene glasove, koji proglašavaju Vojvodinu nekakvom zasebnom jedinicom u odnosu na državu Srbiju, tvrdeći da ona treba da bude samostalna republika, mi smo ovde da pokažemo našim precima, mitropolitu, vojvodi i voždu Đorđu Stratimiroviću da smo mi upravo naslednici njihove ideje o autentičnosti i autohtonosti srpskog naroda na ovim prostorima i da nećemo dozvoliti da takve intencije postanu ikada politička realnost.
Da dogodine Bože zdravlja, a i u susret jubileju koji ćemo imati 2028. godine, ovde obnovimo tablu koja se nalazi kao spomen na jedno vreme čije su tekovine i dalje prisutne.
Majska skupština nije bila sazvana da bi izdala neku Deklaraciju, proglasila slovo na papiru, već da bi saopštila izraz višedecenijskih i viševekovnih narodnih težnji da bude na ovim prostorima svoj na svome.
Srbija i Vojvodina su dva krila jednog istog orla. To su dve kuće i dva ognjišta koje greje jedna ista vatra. Tako je bilo 1848. godine, i naravno, tako je i danas – zaključila je ministarka Stamenkovski.