MINISTARKA energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da projekat izgradnje nove gasne elektrane koji će biti realizovan sa Azerbejdžanom znači da će Srbija dobiti još jedan stabilan izvor energije koji u budućnosti može da postane zamena za termoelektrane jer ne zavisi od vremenskih uslova i koji bi mogao da učestvuje u proizvodnom sistemu sa oko šest odsto.
Foto: Printskrin
– Taj projekat treba da donese dodatni izvor bazne energije, energije koja nam je non-stop dostupna, ne zavisi od vremenskih uslova, kao što je to slučaj sa hidroelektranama ili solarnim elektranama ili vetroelektranama, već zapravo može da bude u perspektivi i zamena za termoelektrane u smislu da je stabilan izvor koji ne podleže vremenskim uslovima – rekla je Đedović Handanović za RTS.
Ona je naglasila da su Srbiji takvi izvori električne energije neophodni zbog veće integracije obnovljivih izvora energije u energetski sistem, ali i zbog razvoja novih tehnologija.
– Nama su takvi izvori bitni zato pre svega zbog veće integracije obnovljivih izvora energije u naš sistem, ali i da zadovoljimo sve veće potrebe za električnom energijom koje dolaze iz novih tehnologija koje rastu s vremenom, pre svega zbog rasta veštačke inteligencije, data centara, ali i zbog razvoja juga Srbije – rekla je ministarka.
Prema njenim rečima, proizvodnja u novoj gasnoj elektrani će biti jednaka onoj koju trenutno ostvaruje nova termoelektrana u Kostolcu.
– Treba da bude stabilan izvor energije koja će u našem proizvodnom sistemu negde iznositi oko 6 odsto. Znači, biće jednaka onoj godišnjoj proizvodnji koju trenutno ostvaruje nova termoelektrana u Kostolcu B3, koja je ušla u rad pre više od godinu dana – poručila je ona.
Đedović Handanović je naglasila da se tokom posete azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva Srbiji razgovaralo i o povećanju isporuka gasa i podsetila da je Azerbejdžan prva zemlja sa kojom je Srbija diverzifikovala snabdevanje gasom.
– Dobili smo još jedan dodatni pravac snabdevanja gasom završetkom gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske. I mi se već dve godine oslanjamo i na količine gasa koje stižu tim gasovodom, pre svega iz Azerbejdžana. Do sada je isporučeno oko 370 miliona metara kubnih i svakako po potpisanom memorandumu o saradnji koji imamo sa Azerbejdžanom, predviđa se od 2027 i da se snabdevamo do nekih milijardu metara kubnih. Naravno, sa završetkom izgradnje gasne elektrane, količine će se povećati za nekih 500 do 600 miliona metara kubnih gasa i to jeste bila jedna od tema razgovora – objasnila je ministarka.
Kako je rekla, Azerbejdžan računa na stabilne isporuke gasa Srbiji i zato ulaze u poduhvat izgradnje gasne elektrane, gde će imati mogućnost da stabilno snabdevaju Srbiju i tu gasnu elektranu, ali i da diverzifikuju svoje projekte.
Ministarka je navela da Elektroprivreda Srbije u svom sistemu ima tri gasne elektrane koje nisu previše efikasne, te da bi se izgradnjom gasne elektrane u Nišu udeo gasnih elektrana u ukupnoj proizvodnji više nego duplirao.
– Kada pričamo o EPS-u, iz termoelektrana-toplana u Zrenjaninu, Novom Sadu i u Sremskoj Mitrovici dobijamo nekih 1,3 odsto struje. Kada pogledamo i druge proizvođače, uključujući i TE-TO Pančevo koji je u ruskom vlasništvu, to iznosi negde oko 5 odsto znaći da bi se izgradnjom gasne elektrane u Nišu udeo gasnih elektrana više nego duplirao u našem celokupnom sistemu – objasnila je ona.
Dodala je da EPS-ove termoelektrane-toplane nisu dovoljno efikasne, kao i da se one pale samo po potrebi.
– Naravno, one dopremaju toplotnu energiju, pre svega za grad Novi Sad, ali u smislu proizvodnje električne energije, one su poslednji izvor snabdevanja kada je neophodno, jer je njihova proizvodna cena, u odnosu na druge izvore, pre svega termoelektrane i hidroelektrane, poprilično visoka. Međutim, jedno moderno postrojenje koje ćemo izgraditi u Nišu i koje će biti visoko efikasno svakako i kada je u pitanju toplotna energija i električna energija ima za cilj pre svega da bude i ekonomično, a da onda donese dodatnu sigurnost i bezbednost u snabdevanju za našu zemlju i za naše građane – rekla je Đedović Handanović.
Govoreći o termoelektranama na ugalj, ona je rekla da će biti neophodno da se otvore novi rudarski kopovi jer su ležišta na koja se EPS trenutno oslanja uglavnom iskorišćena u smislu kalorijske vrednosti.
– Zato je i potrebno otvarati nova koja su u planu, pre svega završetkom izgradnje nova četiri rudarska sistema, što uključuje i bagere i trake i svu onu opremu koja je neophodna da bude u tom procesu iskopavanja, eksploatacije uglja. Ja očekujem da će se proizvodnja u tom smislu i povećavati, pre svega od druge polovine 2026, a svakako da dostigne svoj pun kapacitet tih novih sistema od 2027. godine – naglasila je ministarka.
Đedović Handanović je istakla da je povećanje proizvodnje uglja zabeleženo već i u 2025. godini u odnosu na 2024. za oko 7 odsto čemu je doprineo kop Drmno iz Kostolca.
(Tanjug)
Uskoro opširnije