Прошло је 16 година од тог судбоносног 23. јуна. Србија је у утакмицу последњег кола Групе Д ушла са великим очекивањима.
Након херојске победе над Немачком (1:0), “орловима” је за пролаз у осмину финала била потребна победа против Аустралије, а у коначном сценарију био је довољан и нерешен резултат.
Тим Радомира Антића је у првом полувремену доминирао, стварао шансе преко Милоша Красића и Николе Жигића, али је аустралијски голман Марк Шварцер, вероватно ни сам не зна како, остао несавладан.
То прво полувреме било је једно од најдоминантнијих издања “орлова”, али голова није било. О томе је говорио и Дејан Станковић за РТС, капитен те селекције Србије.
“У фудбалској каријери можда бих једну утакмицу поновио, а то је утакмица против Аустралије 2010. године на Мундијалу. Мислим да смо ту доминирали, али нисмо имали среће на том првенству”, рекао је Станковић 2018. године.
Поништени голови, недосуђен пенал и Антићев бес
Ипак, оно што није пошло за ногом Србији у првом делу, Аустралија је урадила у размаку од само четири минута у другом. У 69. минуту, Тим Кејхил, који се вратио у тим након суспензије, надскочио је одбрану Србије и главом савладао Стојковића.
Само четири минута касније, Брет Холман је ударцем са више од 25 метара дуплирао предност и практично срушио снове о нокаут фази.
Нада се на тренутак вратила у 84. минуту када је Марко Пантелић смањио на 2:1, искористивши одбијену лопту. Уследио је потпуни притисак Србије. У самом финишу, Пантелићу је поништен гол због офсајда, а пропуштено је још неколико прилика за изједначење које би, због победе Немачке над Ганом, Србију одвело даље.
Утакмицу је обележила и контроверзна судијска одлука у последњим тренуцима.
Након ударца Немање Видића, лопта је погодила у руку Тима Кејхила у казненом простору Аустралије, али је уругвајски судија Хорхе Ларионда одлучио да не покаже на белу тачку. То је изазвало огромно незадовољство у српском табору.
Селектор Антић је након меча био огорчен.
“Судија, укључујући и четвртог арбитра, није желео да види очигледан фаул. Поништена су нам два гола, а није нам свиран пенал за врсту играња руком за коју су против нас досуђена два пенала у претходним мечевима. Ово није мрачан дан за српски фудбал, већ за судију и његове помоћнике”, рекао је Антић.
На крају је Гана прошла даље као другопласирани тим групе Д, која је стигла до четвртфинала турнира.
“Састанак иза леђа” и почетак раскола
Годинама касније, Антић је открио детаље који су бацили ново светло на дешавања у Јужној Африци. У интервјуу за “Моцарт Спорт”, тврдио је да му је тадашњи председник Фудбалског савеза Србије (ФСС), Томислав Караџић, радио иза леђа.
“Проблем је био што је председник себи дозволио да са неким играчима направи састанак пред меч с Аустралијом. Без мог знања! Мени иза леђа…”, открио је Антић.
На питање да ли мисли да су га играчи “минирали”, Антић је одговорио:
“Не могу да улазим у то, али сигурно ми није било по вољи. И Караџић то врло добро зна! Па видео сам како су играли”.
Ове тврдње су продубиле сумње у лоше односе на релацији селектор – председник ФСС, који су кулминирали након Мундијала.
Непосредно након пораза, ФИФА је казнила Антића са четири утакмице суспензије због вређања судије Ларионде. ФСС је ту казну искористио као основ за једнострани раскид уговора, тврдећи да Антић не може да испуњава своје обавезе. Претходно су покушали да му смање плату, што је искусни стручњак одбио.
Смена је уследила у септембру 2010. након ремија са Словенијом на почетку квалификација за Европско првенство. Антић је правду потражио на Спортском суду у Лозани, туживши ФСС за два милиона евра на име одштете. Суд је пресудио у његову корист, а ФСС је на крају био приморан да постигне договор о исплати значајне суме.
Одлазак са клупе Србије оставио је горак укус.
“Хтео сам да останем, имао сам уговор, али ФСС је донео ту одлуку. Никада нећу до краја разумети због чега је до тога дошло. Али не недостаје мени тај посао, колико Србији Радомир Антић. Протећи ће Савом и Дунавом много воде да се то на неки начин понови”, поручио је тада Антић.
Епилог је познат. Након Антићевог одласка, репрезентација је ушла у дугогодишњу кризу резултата и идентитета. Причу о подмлађивању тима, коју је форсирао ФСС, назвао је “великом шареном лажом”, истичући да је оставио формиран тим са просеком од 23 године.
Пораз у Нелспруиту пре равно 16 година, стога, није био само крај једне екипе на Мундијалу, већ и почетак краја једне генерације која је много обећавала.
Србија више никад није била тако близу великог резултата на Мундијалима.