Čak i pre nego što smo stigli u Kuber Pidi, slušali smo priče o bogatstvu, novcu, kriminalcima, krađama, ubistvima. Bilo je muzike, buke, ljudi su pili celu noć, svaku noć, kao u starom kaubojskom gradu iz filmova. Neki nisu imali ništa, a neki su imali sreće, pronašli ogromne količine dobrog opala i obogatili se preko noći. Bilo je to sjajno mesto i vreme da budeš mlad, govori nam u dahu Miroslav Marković (66).
Grad ispod zemlje u Australiji Foto: Privatna Arhiva
Poreklom je iz Knina i decenije je proveo u australijskoj pustinji, u gradu Kuber Pidi, u kom se život doslovno odvija ispod zemlje.
Utroba zemlje kao spas od paklenih vrućina
Na površini – surova, ogoljena zemlja, nemilosrdno sunce i rojevi muva. Leti je toliko vrelo da je teško izdržati napolju. Ali nekoliko metara ispod zemlje počinje drugi svet – kuće, prodavnice, škole, pa čak i hotel. Podzemlje leti ostaje hladno, a zimi toplo. Utroba zemlje je postala dom ljudima koji su došli da iz nje izvuku bogatstvo.
Miroslav Marković iz ranijih dana u Kuber Pidiju Foto: Privatna arhiva
Kuber Pidi je nastao zbog jednog kamena. Za opalom su ovde dolazili Grci, Italijani, Nemci, ali i brojni ljudi iz Srbije i Hrvatske… Ko zna odakle ih je sve bilo i s kog meridijana. A svi sa istom nadom – da će baš njihov kramp, bušilica ili mašina naići na kamen koji menja život.
Jedan od njih bio je i Miroslav. Rođen je 1960. u Kninu, a njegov otac je poreklom iz Paraćina. Porodica je početkom šezdesetih napustila Knin, kratko boravila u Nemačkoj, a zatim 1964. stigla u Australiju. Posle nekoliko godina u Andamuki, krajem 1977. stigli su u Kuber Pidi.
Sa ocem i bratom Borisom, iako još školarac, počeo je da kopa.
– Možeš dugo da kopaš, a da ne nađeš ništa. Mnogi su tako ostajali bez novca, morali da odu da rade nešto drugo, pa da se vrate. A onda neko ima sreće, pronađe mnogo dobrog opala i obogati se preko noći – priča za Kurir.
Nije najlepše mesto na svetu, ali dom je dom
U Kuber Pidiju ima kuću pod zemljom.
– Teško je to opisati, ali osećaš se ušuškano. Zapravo, više volim takav život i najveći deo svog života sam i proveo u ukopanim kućama.
Kaže ipak da Kuber Pidi “definitivno nije najlepše mesto na svetu“:
– Ali ipak, to je dom. A dom je dom.
Miroslav Marković je skoro ceo život poroveo u australijskoj pustinji Foto: Privatna arhiva
Sličnu sudbinu deli i Slavoljub Marjanović (86), kog svi zovu Slavko, dok su ga Australijanci prozvali Stiv jer nisu uspevali da izgovore njegovo ime. Rođen je u Lukocrevu kod Novog Pazara, a u Australiju je stigao krajem 1967. sa 27 godina, nakon tri godine provedene u Francuskoj, gde je radio kao auto-mehaničar.
Slučajno je video oglas da Australija traži migrante, prikupio dokumenta i otišao u ambasadu. U Australiji mu je jedan susret promenio život. U crkvi u Adelejdu ugledao je čoveka sa šarenim kamenom na prstu.
– Šta ti je to?
– Opal.
– Šta ti je opal?
– Dragi kamen koji se nalazi u Kuber Pidiju.
Shvatio je da bi tamo mogao da zaradi veliki novac i rešio da okuša sreću. Otišao je i u tom gradu ostao punih 55 godina.
Kramp, bušilica i sreća vredna 40.000 dolara
Do bogatstva nije došao lako. Istražna rupa, veli, koštala ga je oko 400 dolara i nekada bi prošla i po dva ili tri meseca da ne pronađe iole ozbiljniji komad opala. A onda mu se jednom posrećilo – pronašao je kamen vredan oko 40.000 dolara. Odneo ga je supruzi, koja je zanemela…
Slavoljub Marjanović u podzemnoj srpskoj crkvi Foto: Privatna Arhiva
– A ti si se udala za siromaha… – šalio se s njom.
Od tog novca kupio je prvu mašinu.
– Kad nađeš opal, potpuno sve zaboraviš – muke i nevolje – priča sa osmehom.
Ali Kuber Pidi mu je doneo i životne lekcije. Četiri puta je opljačkan. Jednom ga je opljačkao Srbin. Kada ga je pitao kako je mogao to da mu uradi, jer su obojica Srbi, ovaj se samo nasmejao: “Pa bolje ja nego neko drugi.”
U neobičnom mestu Kuber Pedi u Australiji žive i Srbi i Hrvati Foto: You Tube Printscreen/OzGeology
U Kuber Pidiju danas živi oko 1.600 ljudi, a prema australijskom popisu iz 2021, 23 stanovnika navela su srpski kao jezik koji govore kod kuće.
Mesto je utihnulo, manje je buke, muzike i koloritnih ličnosti, ali oni koji su ostali pamte ono zbog čega je sve počelo.
– Imaš sreće ili nemaš. I jedno i drugo treba podneti – i dobitak i gubitak. A prilika još postoji – kaže Slavoljub dok mu oči cakle.
Slavoljub Marjanović je iskopao mnogo opala, a prvi značajan kamen vredeo je 40.000 dolara Foto: Privatna Arhiva
Kako se kopa: Ceo dan gledaš u stenu i…
Sam proces kopanja opala je kompleksan. Pre nego što rudari uopšte počnu da kopaju, najpre bušenjem traže tragove opala. Kada pronađu mesto koje obećava, kako priča Miroslav, prave okna i tunele, a zatim postavljaju mašine i sistem za iznošenje iskopanog kamena.
– Mi smo uglavnom išli kroz okna – prvo vertikalno u dubinu, pa horizontalno kroz tunele. Spustiš se merdevinama ili vitlom i ceo dan gledaš u stenu, tražeći znak opala. Ako ga ugledaš, zaustaviš mašinu, uzmeš kramp i pažljivo ga izvadiš. To je cela suština – sve se na kraju svodi na to da otkriješ neki predivan kamen – priča Miroslav.
Srpska crkva ispod zemlje u Australiji Foto: Privatna Arhiva
U pustinji srpska crkva: Ponosni što smo je napravili
Usred australijske pustinje, duboko pod zemljom, nalazi se i srpska crkva Svetog proroka Ilije. Njena gradnja okupila je tamošnju srpsku i crnogorsku zajednicu, a Slavoljub Marjanović bio je među onima koji su je gradili – i to svojim mašinama i bez naknade.
– Kad su me pitali treba li da se pravi crkva, ja sam prvi skočio: “Ja ću da napravim za džabe, ako treba, i svoje pare ću davati.” Imao sam svoje mašine i njima sam kopao. Onda su ljudi počeli da pomažu, svi su dolazili. Svaka porodica je donosila hranu za nas koji smo radili. Svi smo učestvovali. Kad smo je napravili, bili smo ponosni – veli Slavoljub.