SAVO Štrbac, direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”, govorio je za “Novosti” o stradanju Srba u zločinačkoj operaciji hrvatske vojske “Oluja. ”
Foto: TANJUG/VLADIMIR DIMITRIJEVIC
– Tada su Hrvati izbili na vrhove Dinare i odatle su mogli da kontrolišu Knin i mesta oko Knina. I krenuli su sa akcijom “Oluja”. Knin je tada pao naopačke, i to sa one strane sa koje niko nije očekivao da padne, sa Dinare. Posle akcije “Oluja”, ista ta hrvatska vojska izvela je i akciju u septembru, uz pomoć snaga 5. motorizovanog korpusa, odnosno vojske BiH, kad su proterali još oko 120.000 Srba iz tzv. “Visoke Krajine”. Tu je bio i Drvar, i Grahovo, i Petrovac, i Jajce, i Glamoč, i još neka mesta. Tu je bilo preko 650 žrtava, dok je, kao što rekoh, proterano još oko 120.000 Srba, neki kažu i više. Posle ove akcije nazvane “Maestro”, u oktobru je usledila i akcija hrvatske vojske i hrvatskog veća odbrane, nazvana “Južni potez”, to je područje oko Mrkonjić Grada, gde je opet bila 181 grobnica i druga sa 176 mrtvih, i gde sam i ja sam učestvovao u ekshumacijama. Kad sve zbrojite, to je preko 300 žrtava u jednom Mrkonjić Gradu, gde je sinoć bilo centralno obeležavanje “Oluje”, na koojem sam i ja bio prisutan – kazao je Štrbac.
Dodao je da su ga mnogi pitali zašto je otišao u Mrkonjić Grad.
– Rekao sam im da sam i ja sa još stotina hiljada Ličana i Dalmatinaca prošao tada u zbegu kroz Mrkonjić Grad, koji je isto tako nastradao i iz kojeg su ljudi morali da beže, a mnogi su smrtno stradali. To je naša zajednička sudbina, tragedija, i zato sam osetio obavezu da se sinoć pojavim tamo i evociram uspomene i sećanja na taj naš veliki egzodus. To ću raditi i ovih dana. Sutra sam, na primer, na Predorskoj cesti, kojom je išlo drugih 100.000 ljudi proteranih sa Banije i Korduna i nešto iz Like, koji su išli preko drugog “mosta spasa” između Dvora na Uni i Novog Grada. Tu su nas gađali hrvatski migovi, dakle u dužini od 12 km od Novog prema Prijedoru. Prekosutra smo i na Petrovačkoj cesti, gde su nas takođe gađali hrvatski migovi, 14 km od Petrovca. Dakle, važno je naglasiti da nismo mi išli prema njima, mi smo bežali od hrvatske agresije – objasnio je Štrbac.
Kada je reč o sudskim procesima protiv odgovornih za zločine tokom ratova devedesetih, Štrbac je naveo da su određeni postupci pokrenuti, ali i da je veliki broj slučajeva i dalje bez sudskog epiloga.
– Pa ovo, događaji na Prijedorskoj i Petrovačkoj cesti nisu ni bili obuhvaćeni onom optužnicom protiv hrvatskih generala pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, kao ni protiv hrvatskih generala Markača i Čermaka pred Haškim tribunalom. A Hrvatima ne pada na pamet da procesuiraju pripadnike svoje vojske. Oni su procesuirali svega 3 odsto pripadnika hrvatskih oružanih snaga, sve ostalo su pripadnici JNA. Sarajevo, koje bi bilo teritorijalno nadležno, trudilo se i vodilo nekakve istrage, pa su čekali od Hrvata da im daju neke podatke o pilotima koji su pilotirali tim avionima koji su granatirali Srbe, ali i oni štite svoje ljude. A onda je stupilo na scenu Odelenje za ratne zločine pri višem sudu u Beogradu, koje je 2022. godine potvrdilo optužnicu Tužilaštva za ratne zločine protiv četiri hrvatska oficira, koja su ujedno bili i piloti, da su oni po komandnoj odgovornosti izveli akcije na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti i migovima granatirali izbegličke kolone. To radi sud u Beogradu, ali uz mnogo peripetija, problema i nerazumevanja. I konačno su pre oko godinu i po dana otvorili glavni pretres. Iduće ročište je zakazano za 25. septembar. Mi procenjujemo da bi ovim tempom mogla biti doneta jedna osuđujuća presuda do kraja ove godine – ocenio je Štrbac i rekao da su srpske žrtve vredne toga.
On je istakao da mora postojati reciprocitet.
– Kako vi nama, tako i mi vama. Ali toga nema za sada. Predsednik Vučić je sinoć najavio da će se truditi da, ukoliko bude predsednik vlade, učini mnogo više za srpske žrtve i daj Bože da uspe u tome – kazao je Štrbac.
On je potom izneo podatke o broju Srba u Hrvatskoj pre i posle rata, navodeći da je prema popisu iz 1991. godine u toj zemlji živelo 500.582 Srba, koji su činili 12,2 odsto ukupnog stanovništva. Prema njegovim rečima, tada je bilo i oko 106.000 Jugoslovena koji su bili “statistička greška”, a među kojima su većinu činili Srbi.
Štrbac je istakao da je, prema popisu iz 2021. godine, broj Srba u Hrvatskoj pao na oko 124.000, dok je kategorija Jugoslovena praktično nestala, ocenivši da je reč o velikom demografskom gubitku srpskog naroda. On je dodao da je Hrvatska od 1991. do danas izgubila oko milion stanovnika, navodeći da su posledice rata iseljavanje i demografsko pražnjenje pogodili i Srbe i Hrvate.
– To su posledice rata. Nema tu pobednika, iako se oni danas smatraju pobednicima. U suštini, svi su poraženi, kao što obično biva u građanskim ratovima – rekao je Štrbac.
Takođe je rekao da zbog otvorenih granica unutar Evropske unije Hrvati danas masovno odlaze iz Hrvatske, te se na taj način dodatno osipaju.
Osvrnuvši se na proslavu “Oluje” u Zagrebu, Štrbac je primetio da oni mogu da slave “Oluju” kao državni praznik i “kao dan domovinske pobede, domovinske zahvalnosti i dan hrvatskih branitelja”, ali da podaci koje je izneo govore da Hrvati ne bi trebalo da imaju razloga za slavlje.
– Političke elite žele da se održe na vlasti, i to uz pomoć narativa da su drugi krivi za sve, ali Hrvatska je duboko ukopana u rovovima zbog demografije. Pritom, njihove političke elite samo produbljuju mržnju – naveo je Štrbac.
Naš sagvornik je dodao da ne sme da se zaborave ni zločini NDH počinjeni u Drugom svetskom ratu nad Srbima, Romima i Jevrejima.
– Mi često kažemo da je su ratovi 90-ih nastali, zapravo, 40-ih. Nisu osuđeni ni zločini iz Drugog svetskog rata, a kamoli ovi iz devedesetih. I kad su se 90-ih ponovo pojavili ustaški simboli, Srbi su se uplašili te rehabilitacije ustaštva i digli se na ustanak. Mi smo se pobunili 90-tih godina protiv revizionizma ustaštva. Među srpskim stanovništvom se osećao strah od tih ustaša. I, eto, 1995. godine, kad se desio taj veliki krajiški egzodus, ispostavilo se da strah nije bio bezrazložan. Ni jedan Srbin nije hteo da doživi da mu porodica, deca, bračni drug, roditelji dožive bliske susrete sa hrvatskom vojskom koja se pokazala i u Drugom svetskom ratu, ali i u operacijama pre “Oluje”, kroz Miljevački plato, Moščenicu, Medački džep, Bljesak. Nisu hteli da dožive te masakre, ta silovanja, ta uništavanja svega i svačega. To je bio okidač da se digne celi narod protiv rata. Mi smo stvarali bratstvo i jedinstvo, verovali u to, Srbi su najviše verovali u to, a onda se sve preokrenulo i pokazalo se da su ostali narodi samo formalno bili “braća”. A mi smo zarad tog bratstva i jedinstva sve tolerisali. I baš zato što se sve guralo pod tepih, stvari su eskalirale. I za ono što je Srbima učinjeno i za vreme NDH i za vreme devedesetih skoro niko nije odgovarao. Ali, ja verujem da hoće, verujem u pravdu – uveren je Štrbac.
– Ja bih voleo da nema više ratova. Voleo bih da moji sinovi i moji unuci više ne učestvuju ni u kakvom ratu. Rat nikom nije ništa dobro doneo. U ratu nema pobednika – zaključio je Štrbac.
Pomen stradalima u zločinačkoj akciji “Leto ’95”
– “Veritas” je danas u Banjaluci napravio pomen devetorici vojnika Republike Srpske Krajine koji su bili prve žrtve tog “Leta ’95.” Oni su neočekivano zarobljeni u toj akciji, a potom ubijeni. Oni su, dakle, ovde, u Banjaluci, sahranjeni, tačnije, njihovi posmrtni ostaci – kazao je Štrbac.
BONUS VIDEO: Ispovest o užasu koji je preživeo: “Otišla deca, a mi smo ostali”
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi