Реформе повезане са приступањем Европској унији значајно су успорене, а у појединим кључним областима забележено је назадовање, наводи се у годишњем извештају о Србији који је у среду усвојио Одбор за спољну политику Европског парламента.
Усвојени извештај посебно указује на проблеме у области владавине права, основних права и слободе медија, и уједно позива Србију да „јасније дефинише свој европски курс” и геополитичку оријентацију. Парламент је позвао Европску комисију да обустави даља плаћања Србији из Плана раста док се не реши проблем “Мрдићевих” правосудних закона.
Текст који је у марту представио известилац Европског парламента за Србију Тонино Пицула у међувремену је допуњен бројним амандманима око којих је постигнута сагласност већине политичких група. Након усвајања у Спољнополитичком одбору, извештај ће у форми резолуције бити изгласан на пленарној седници Европског парламента у јулу.
Позив на јаснији европски курс
Европски парламент констатује да је Србија остварила „одређени напредак у спровођењу препорука Европске комисије”, али оцењује да кључне обавезе које је Београд преузео крајем 2024. године у оквиру тзв. “нон пејпера” ради отварања Кластера 3 углавном нису испуњене.
Извештај критикује усвајање “Мрдићевих” правосудних закона у Скупштини Србије као „озбиљан корак уназад” и позива власти да хитно ускладе спорне одредбе са препорукама Венецијанске комисије, уз захтев Европској комисији да обустави даља плаћања Србији из Плана раста док се проблем не реши.
“Србија чланство у Европској унији и даље представља као свој стратешки циљ, али политичка пракса често није у складу са тим опредељењем”, наводи Европски парламент.
Усклађивање са спољном политиком ЕУ
У извештају се наводи да Србија мора да уложи “додатне напоре” како би ускладила своју спољну и безбедносну политику са Европском унијом и недвосмислено покаже своју геополитичку опредељеност за ЕУ. Као пример потеза који су у супротности са кључним спољнополитичким ставовима ЕУ према Русији наводи се учешће председника Србије на војној паради у Москви 9. маја.
Европски парламент оцењује да је одржавање истински слободних и поштених избора најбољи начин за излазак из политичке кризе у Србији и захтева пуну примену препорука ОДИХР-а. Посланици посебно траже прекид “притисака на бираче, спречавање злоупотребе државних ресурса, равноправне услове за све политичке актере, уравнотеженије медијско извештавање и ефикасно процесуирање изборних неправилности”.
У извештају се такође осуђује атмосфера у којој су одржани локални избори у десет општина крајем марта 2026. године, уз подсећање на наводе посматрачких мисија о насиљу, претњама и бројним изборним неправилностима.
Европски парламент такође оцењује да су последњих година у Србији постепено нарушавана политичка права и грађанске слободе, уз притиске на независне медије, академску заједницу, националне мањине, опозицију и организације цивилног друштва.
У извештају се наводи и да је истовремено долазило до “систематског слабљења институција и све израженијег преплитања политичке, државне и медијске моћи”.
Европски парламент изражава забринутост због све већих политичких притисака на правосуђе, укључујући јавне нападе на судије и тужиоце и потезе који, према оцени посланика, подривају њихову независност.
Посланици осуђују и “репресивне мере према учесницима протеста, студентима, активистима и новинарима, укључујући наводе о прекомерној употреби силе и незаконитом надзору”, и траже независне истраге свих случајева. Европски парламент изражава и дубоку забринутост због “веродостојних тврдњи о употреби звучног оружја против мирних демонстраната” и указује да је изостала брза и транспарентна истрага тог инцидента.
У извештају се констатује и да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и даље није у стању да ефикасно обавља своју функцију, јер, према оцени посланика, нема оперативан и политички независан Савет.
“Забринутост због наставка наоружавања Србије”
Европски парламент изражава “забринутост због наставка наоружавања Србије”, све интензивније безбедносне сарадње са Кином и растућег присуства кинеских технологија за надзор, уз упозорење на све оштрију реторику према суседним државама, посебно Бугарској, Хрватској, Косову и Албанији.
Посланици су позвали Београд и Приштину да у потпуности спроведу споразуме из Брисела и Охрида, укључујући формирање Заједнице општина са српском већином и престанак противљења Србије чланству Приштине у регионалним и међународним организацијама, уз уздржавање од једностраних потеза који би могли да угрозе дијалог.
Европски парламент поздравља предлог Европске комисије о почетку преговора о укључивању Србије и других земаља Западног Балкана у европски режим роминга “Roam Like at Home”, оцењујући да би то грађанима донело конкретне користи. Посланици такође поздрављају прикључење Србије систему СЕПА за прекогранична плаћања у еврима.
Истовремено, парламентарци изражавају забринутост због проблема са којима се суочавају професионални возачи из земаља Западног Балкана услед увођења европског система уласка и изласка (ЕЕС), упозоравајући на могуће последице по привреду и ланце снабдевања, и позива Европску комисију и државе чланице да пронађу практична решења која би очувала функционисање транспортног сектора и интегритет шенгенског простора.
Након усвајања у спољнополитичком одбору овај документ, који није правно обавезујући, постаје предлог резолуције Европског парламента о Србији, о којем би посланици требало да расправљају 6. јула, док је гласање у пленуму планирано за наредни дан.