Све појединости о новом Универзитету Свети Сава, чије се оснивање планира, биће познате до следеће академске године, кажу за РТС-у из Српске православне цркве. Реакције на вест да ће тај универзитет бити основан отвориле су полемику да ли црква има право да оснује универзитет и да ли ће Богословски факултет остати део Београдског универзитета.
Опречне су рекације на најаву да се оснива Универзитета Свети Сава под окриљем Спрске православне цркве.
Поједини виде проблем у таквој идеји иако нема ниједне прецизне информације односно када и који факултети ће чинити будућу високо-образовну институцију. Уследио је одговор Српске православне цркве уз коментар да су сви европски факултети поникли из манастирских школа.
“Зар црква само у Србији, у име секуларности, нема право за оно шта има право данас у свим уређеним и демократским земљама не само у ЕУ, европским државама у окружењу него у Русији, земљама Варшавског пакта, свуда у свету” каже Митрополит бачки Иринеј.
Владика Иринеј сматра да би они који критикују иницијативу требало да брину о томе какву је, како каже, катаклизму је доживео државни универзитет у Србији.
Још од најаве црквеног универзитета вест је са просветног контекста попримила и политички оквир.
Највише се спори покретачки моменат због стања у којем се Универзитет налази.
Министар просвете Дејан Вук Станковић тврди да идеја ставрања црквеног универзитета није специфична.
“За нас је специфично што се дешава у овом тренутку када смо прошли кроз једну од највећих криза у високом школству, која је имала свој политички епилог и имала своју политичку намеру у основи. Али разумевање између Владе Србије и СПЦ утире пут ка томе да наш академски живот добије једну институцију коју оснива црква”, навео је министар просвете Дејан Вук Станковић.
Улога државе у оснивању универзитета
Професор Факултета политичких наука Часлав Копривица рекао је да су то суверена ствар цркве и да би то тако требало и да остане.
“Оно што је мени нејасно јесте зашто се тражи помоћ државе у свему томе. Држава ту треба да има само функцију онога који има регулаторна тела, које се баве уређивањем таквих институција да ле задовољавају све стандарде”, истакао је Копривица.
За оснивање Универзитета неопходан је састав од три факултета – најмање један друштвени, а други природне оријентације. Спекулише се да ли то значи да би Православно-богословски факултет иступио из Универзитета у Београду, чији је и сам оснивач, како би помогао оснивање новог универзитета.
“Претпостављам да ће црква покренути иницијативу да се Богословски факултет врати њој у потпуности, тачније да изађе из Београдског универзитета и да се придруже још два факултета која би онда на неки начин створила језгро новог универзитета”, каже министар просвете.
Копривица сматра да би то била велика штета и да би то био цивилизацијски велики губитак, зато што је један од оснивача Универзитета у Београду.
“Друга ствар, ми смо знали онда је то заједница знања. Ако ви искључите Теолошки факултет из те заједнице, онда се ту нешто неповратно губи”, каже професор ФПН-а.
Најављени меморандум о разумевању између државе и Српске православне цркве представља почетни оквир за рад, а још није потписан, а требало би да буде оквир сарадње на стварању Универзитета.
