четвртак, 10.09.2026, 16:21 -> 16:49
Извор: РТС
Аутор: Весна Кезовић Миљковић
Од почетка августа, на територији Србије регистровано је скоро 6.000 пожара, од којих је, према подацима МУП-а више од 5.000 на отвореном. Неретко и због паљења жетвених и биљних остатака, што поједини пољопривредници и даље практикују да би их брже уклонили.
Паљењу сламе и биљних остатака, што је изузетно штетна, опасна и законом забрањена пракса, пољопривредници најчешће прибегавају јер је то, како кажу, најбржи начин да очисте њиву и припреме је за наредну обраду, униште коров и штеточине, штедећи новац за гориво потребно за механизацију.
Али оно што са ватром уклоне за неколико минута, земљишту, кажу стручњаци, може нанети дугорочну штету.
Шта се спаљивањем заправо губи и зашто је заоравање жетвених остатака много боље решење, објашњава Сњежана Вујиновић саветодавац за мелиорацију крушевачке Пољопривредно саветодавне и стручне службе:
„То је једна веома непријатна и непотребна пољопривредна пракса која можда јесте у једну руку њима лакша, али то дугорочно гледано оставља веома велике и штетне последице и на земљиште и на целу животну средину. Свакако је наш предлог да је после бербе обавезно заоравање жетвених остатака јер на тај начин они доприносе очувању плодности земљишта, структуре земљишта, као и водно ваздушних особина земљишта.Ми деценијама уназад гледано имамо постепен пад органске материје у земљишту и зато је наша препорука да на све могуће начине пољопривредни произвођачи утичу на очување органске материје, и да заору те биљне остатке како би унели органску материју у земљиште. Веома штетна пракса спаљивања жетвених остатака на парцелама заправо доприноси уништавању свог живог света у том површинском слоју земљишта и дугорочно гледано долази до деградирања земљишта и смањења нивоа плодности земљишта.Кад је земљиште збијено, кад је оно мртво, кад је спаљено, ту и кад падне киша то само површински отиче вода, нема сад нешто да се упије, да се задржи. Тако да свакако требају да заоравај,у макар на било који начин да унесу, кад већ имамо мањак стајњака,и све се мање уноси стајњак, да на друге начине , или ово тржишно ђубрење, значи да заоравају зелену масу или после жетве, или бербе, да заоравају ове биљне остатке, да ако већ не можемо да повећамо ниво плодности и садржај органске материје у земљишту, да се барем трудимо да га одржимо на овом сада постојећем нивоу.”
Осим штете коју наноси земљишту и опасности да се ватра прошири, паљење стрништа и биљних остататка може и скупо да кошта . Од 10 до 50.000 пољопривреднике и грађане, а предузетнике и задруге од 300.000 па чак до 1.000.000 динара.
Прекршиоци ризикују и затвор, губитак државних субвенција, као и плаћање трошкова ватрогасних интервенција.
