Home Svet Од сунца и ветра до складишта, нова трка за струју – може...

Од сунца и ветра до складишта, нова трка за струју – може ли Србија да ухвати европски корак

0
Од-сунца-и-ветра-до-складишта,-нова-трка-за-струју-–-може-ли-Србија-да-ухвати-европски-корак

четвртак, 03.09.2026,  08:50 -> 08:56

Извор: РТС

Према Енергетској стратегији, до краја деценије удео обновљиве енергије у Србији треба да достигне 45 одсто. “Међународна агенција за енергетику” упозорава да ће до краја следеће године доћи до великог и брзог глобалног раста потражње за струјом у читавом свету. Директорка Удружења “Обновљиви извори енергије Србије” Данијела Исаиловић изјавила је за РТС да су соларна енергија и енергија ветра показале да су велики савезници током сушних периода, као и да Европа и наша земља теже ка незаустављивој енергетској транзицији.

Од сунца и ветра до складишта, нова трка за струју – може ли Србија да ухвати европски корак

У Европи соларна енергија је у овом сушном периоду ублажила  последице смањене производње у хидроелектранама и нуклеарним електранама, али само током дана.

Данијела Исаиловић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекла је да је производња соларне енергије у Европи достизала и до 25 одсто у појединим интервалима, па се показало да су соларна енергија и енергија ветра били од највеће користи током сушног периода.

“Када је хидроенергија заказала због ниског водостаја Дунава, а нуклеарне електране су гашене због проблема са водом услед великих врућина, соларна енергија и ветар показали су се као највећи савезници. Потреба за развојем обновљивих извора енергије све је већа. То је и питање енергетске стабилности и безбедности”, наводи Исаиловићева.

Уштеда током гасне кризе

Према њеним речима, Европска асоцијација за соларну енергију, чији је Србија члан, објавила је да је од почетка гасне кризе уштеда на нивоу Европе износила 30 милијарди евра захваљујући соларној енергији.

“Соларна енергија и соларне електране су чисте технологије, као и енергија ветра, али читава Европа ради на изградњи масовних капацитета за батеријско складиштење те енергије. План је да до 2030. године буде изграђено 200 гигавата батеријских складишта. То је велико убрзање”, каже Исаиловићева.

Када је реч о батеријским складиштима, Исаиловићева напомиње да још немамо соларне електране прикључене на преносни систем, иако постоје 55 захтева електромрежама за укупно 2,2 гигавата пројеката у развоју за складиштење енергије.

Доминација Кине

Исаиловића напомиње, истовремено, да у свету Кина предњачи у коришћењу соларне енергије и да је претекла друге произвођаче, док Европа иде ка томе да додатно повећа своје капацитете. Поједине земље, попут Немачке, Данске, Шпаније и Италије, већ су далеко одмакле у развоју обновљивих извора енергије.

“Кина и даље доминира у соларној енергији због јефтиних сировина, јефтиније радне снаге и нижих трошкова производње, док у области енергије ветра Европа покушава да се ослободи кинеске доминације”, наводи Исаиловићева.

“Енергетска транзиција је незаустављива. Потребна су велика улагања, дигитализација мреже и развој батеријских складишта”, закључује директорка Удружења “Обновљиви извори енергије Србије” Данијела Исаиловић.

Exit mobile version