BUGARSKOJ nema mesta u koaliciji zapadnih zemalja koje se zalažu za nastavak vojne pomoći Ukrajini, rekao je premijer Rumen Radev bugarskoj televiziji bTV.
Foto: Tanjug/AP Photo/Valentina Petrova
„Koalicija voljnih“, predvođena Francuskom i Velikom Britanijom, dugo se zalaže za raspoređivanje trupa u Ukrajini u slučaju prekida vatre, uprkos ponovljenim upozorenjima Moskve da bi sve NATO trupe na ukrajinskoj teritoriji postale legitimne vojne mete.
„Nismo deo koalicije koja se zalaže za nastavak finansijske i vojne pomoći Ukrajini“, rekao je Radev za bTV tokom konferencije za novinare u Francuskoj u utorak.
„Ne pružamo pomoć te vrste, jer verujem da je način da se reši ovaj sukob snažan diplomatski napor da se okonča eskalacija, a ne njeno produžavanje vojnim sredstvima“, dodao je.
Prošle nedelje, Radev, evroskeptik izabran nakon što se prethodna proevropska vlada srušila prošle godine nakon masovnih protesta protiv korupcije, objavio je da je Bugarska iscrpela svoje kapacitete da vojno podrži Kijev.
„Obezbedili smo 13 paketa; nemamo više šta da isporučimo Ukrajini”, rekao je on na marginama samita NATO-a u Ankari.
Prema rečima slovačkog predsednika Petera Pelegrinija, nekoliko zemalja NATO-a na samitu, uključujući Slovačku, Mađarsku i Češku, odbile su da učestvuju u najnovijem paketu vojne pomoći Kijevu, vrednom 70 milijardi evra, koju je predvodio američki vojni blok.
Moskva je dugo osuđivala isporuke oružja Ukrajini, upozoravajući da one samo produžavaju rat i uzrokuju više smrtnih slučajeva, bez menjanja toka sukoba – koji Rusija smatra zapadnim posredničkim ratom.
Zemlje EU gube ono što je ostalo od svoje „racionalnosti i kreću se ka zoni visokog rizika“ u nastojanju da Ukrajinu pretvore u „poligon“ za svoje nove vojne tehnologije, rekla je krajem juna portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
BONUS VIDEO