уторак, 01.09.2026, 12:04 -> 15:44
Извор: РТС
Аутор: Гордана Мањенчић
Најпопуларније женско име у Србији и даље је Софија, говори статистика, док је од мушких имена, примат од Луке преузело име Василије. У Шапцу, кажу у матичној служби, после кратких имена, која су неко време била популарна, родитељи се све више одлучују за традиционална.
Зоја има 6 година и овог пролећа добила је брата по имену Зосим. Срећни родитељи кажу да су за децу дуго бирали имена са жељом да их са посебном симболком воде кроз живот.
„Одлучила сам се за Зоја због значења имена што значи живот, после, кад сам сазнала да сам трудна други пут и сазнала да је дечак, мало сам дуже тражила то мушко име, дошла сам на идеју Зосим, јер Зосим има исто значење као Зоја, у ствари живи – живот“, истиче Драгана Ђукић, из Богатића.
Матичари у Шапцу кажу да су од почетка године у књиге уписали 17 беба мање у односу на прошлу, укупно 567 и да се родитељи све више одлучују за традиционална српска имена.
„Душан, што се тиче мушких имена, затим Василије, Константин, Николај, затим Јосиф, Зосим. Што се тиче девочица то је Љубица, Милица, Душица, затим Милена, Ђурђина, Ђурђа…“, наводи Јелена Алексић, главни матичар ГУ Шапца.
У нашој култури имена деце одређивало је више критеријума, од имена по блиском сроднику до веровања у магијско значење, као што су Вуку Караџићу родитељи дали име Вук како би отерали зле силе јер су им деца пре њега умирала. Слично је и са именима Илија, Перун, Соко, Даница и Ружа.
Кристина Алексић, професорка књижевности из Шапца каже да јој је посебно интересантан критеријум да се родитељи са неким именом сусретну у књижевном делу. Објашњава: „Па, тако имамо чувену причу о Ленки Дунђерски, затим, поменућемо прииповетку „Прва бразда“, Милована Глишића, у којој се мајка зове Миона, постоје две варијанте тог имена, затим Аника из приповетне Аникина времена“.
Нека имена настала су по географским појмовима, али и по животним уверењима родитеља.
„Конкретно говорим о Владимиру Јовановићу, једном од најзначајнијх српских интелектуалаца у том периоду који је својој деци изабрао имена по животним принципима, до којих је држао и које је изузетно ценио и сматрао најважнијим – то су Слобода и Правда“, наглашава Кристина Алексић, професорка књижевности.
У Мачви и Поцерини некада су девојчицама давали име Достана, са значењем „доста је“, када су се у кући рађала само женска деца са жељом да родитеиљи добију наследника. Такве девојчице су, кажу извори, биле обележене и представљале су се као Стана. На срећу, у новије време рађају се Шапчанке по имену Истина и Киша, Вида и Нада са много лепшом симболиком.