SNAŽNE PORUKE: Beseda patrijarha Porfirija iz Mrkonjić Grada

REČI patrijarha srpskog Porfirija iz Mrkonjić Grada snažno odjekuju.

 Pomaže Bog svima. Iz godine u godinu, sabiramo se na različitim mestima da pomeno postradale u strašnom progonu nad našim narodom, progonu sa vekovnih ognjišta nazvanom Oluja i zagrlimo sve koji danas nose ranu tog nebivalog izgnanstva na tlu Evrope u 20. veku. Nećemo tražiti nove reči u odnosu na one koje smo ranije izgovarali, jer istina ostaje ista, bol ne prolazi, a naša obaveza je da pred Bogom pamtimo naše stradalnike. U Mrkonjić Gradu koji sam nosi duboke rane, večeras nas je sabrala ljubav prema našim mučenicima koji su tokom užasnih progona iz Dalmacije, sa Korduna, Like i Banije, nevino izgubili živote.

– Sa posebnim bolom sećamo se postradalih na Petrovačkoj cesti, gde su stradali nedužni ljudi. Sećamo se svih koji su napustili vekovna ognjišta, svih koji su krenuli ka Srbiji.

– Molitva je najdostojniji oblik pamćenja. Ona čuva istinu, a srce oslobađa od mržnje koja čoveka iznova vezuje za zlo. Stradanja treba da nas kršteni narod opet i iznova vrate onome što oduvek jesmo, korenima, okrenu Bogu i upute jedne ka drugima, kao zajednici, kao jednom i jedinstvenom narodu. Da nas uvedu u istinsko i dublje razumevanje reči Hristovih, ljubi bližnjeg svoga. Ljubite i neprijatelje svoje.

– Osećam dužnost da ovog trenutka pozovem sve nas da ne dozvolimo da nas umesto ljubavi prema bližnjem, ophrve mržnja, da postane normalno ono što se danas često dešava među nama, da se pribli pretvara u tuđina, da brat postane protivnik, a različitost da se pretvori u neprijateljstvo. Da nam mržnja prema bližnjem ne postane jedini prihvatljiv način života.

– Molim vas da svi isto govorite, da nema među nama razdora, nego da budete utvrđeni u istoj misli. Jer sam čuo da su među vama svađe, ta reč apostola Pavla, to je reč Hristove. Reč koja nas poziva da se prepoznamo kao braća, da praštamo i tražimo oproštaj. Da jedni drugima otvorimo srce da znamo da niko nije višak, već da je svako dragocen. 

– Pamteći svoje stradalnike, pamtimo ko smo, čiji smo i kome pripadamo. Pripadamo Hristu, crkvi njegovoj i jedni drugima svetosavskom, srpskom narodu. Samo tako smo sabrani i kada smo rasejani. Pomolivši se opet za našu braću i sestre postradale 1995. Kao i za sve koji su napustili vekovna ognjišta i krenuli putem izgnanstva, završimo i ovog puta naše slovo, vapajem patrijarha Pavla: Gospode Isuse Hriste, primi naše molenje i prihvati zagrešnja naša, koji si otišao na krst za sve nas, da tih i miran život provodemo kao mirni ljudi.

– Sačuvaj zemlju našu i narod od nepravde, nasilja, međusobne zavade i nesloge i nemoj ukloniti svetnjak crkve naše.  

– Neka je večan pomen svoj našoj braći i sestrama koji su postradali u strašnom progonu Oluja. Hirstos vaskrese, vaistinu vaskrese.