“SNABDEVANjE STRUJOM STABILNO” Đedović Handanović: Proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi

MINISTARKA rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap, ali da je sistem stabilan i da nema razloga za brigu.

“Dunav je na istorijskom niskom nivou, znači dotoci su negde oko 1. 400 metara kubnih na sat, što znači da su niži od onih koji su bili 2003. i 1985. kada su bili najniži, ali svakako je proizvodnja najniža od puštanja u rad HE Đerdap 1, što je bilo 1970. Tako da sve to stvara jednu izuzetno složenu situaciju, međutim razloga za brigu nema, sistem je stabilan i njime se upravlja veoma odgovorno”, rekla je ministarka za TV Pinki. 

Ona je dodala da je situacija neredovna u smislu svega što se dešava i u okolnim zemljama kada je proizvodnja električne energije u pitanju. 

“To je uticalo i na pritisak na cene na tržištu električne energije, koje su izuzetno visoke – juče su dostizale u Srbiji i 250, 260 evra po megavatu, što je opet značajno ispod cena koju plaćaju privreda i građani”, rekla je ona.

Dodala je da se nedostajuća električna energija nabavlja i na tržištu, te da to stvara finansijske pritiske.

Na pitanje kakva je situacija sa hidroelektranom Đerdap i da li nizak vodostaj može da ugrozi opremu, agregate, Đedović Handanović, je rekla da su svi agregati u funkciji,  nijedan nije isključen, i sva voda koja dotekne se pretvara u električnu energiju.

“Naravno, u mnogo manjem obimu, jer su dotoci vode veoma niski. Negde je proizvodnja na 40-50 odsto više godišnjeg proseka, a zapravo i Đerdap 1 i Đerdap 2 rade sa između 20 odsto i 30 odsto samo svoje snage, što samim tim to govori o složenosti, odnosno nižoj proizvodnji. Voda se nadgleda, vodostaji se održavaju na neophodno visokom nivou i za hlađenje termoelektrana i u Kostolcu i u Obrenovcu, pa su u Kostolcu određeni termo blokovi morali biti smanjeni, odnosno njihov rad za trećinu, što takođe utiče i na proizvodnju iz termo sektora”, objašnjava Đedović Handanović. 

Međutim, ono što je pozitivno, kako kaže ministarka, je da bez obzira na niske dotoke i na Drini, hidroelektrane i reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta rade više od plana – negde 17-20 odsto, što opet daje dodatnu sigurnost.

Podsetila je da je Elektroprivreda, u martu završila rehabilitaciju jedine naše reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta i oba agregata u pogonu, revitalizovana. 
Kako kaže posle 42 godine to je bio veliki poduhvat, i dodala da je Srbija trpela i 2024. i 2025. to što nije bila u pogonu. 

“A ona nam služi da pumpa vodu kada su solarni sati, kada je jeftina električna energija, a da proizvodi, odnosno ispušta tu vodu i kroz turbine proizvodi električnu energiju kada je potrošnja najveća.  A naši planovi  da dobijemo još jednu reverzibilnu hidroelektranu ‘Bistrica’ pokazuju koliko su nam takva postrojenja u ovom momentu neophodna i koliko će nas ojačati našu energetsku sigurnost. 

Očekujemo da se pregovori o finansiranju sa japanskom agencijom za razvoj i privedu kraju, odnosno u drugoj polovini ove godine. Pripremni radovi, očekuju se da krenu već ove godine, a onda i radovi na glavnom postrojenju krajem sledeće godine”, istakla je ministarka. 

Kada je reč o termoelektranama koje koriste ugalj, Đedović Handanović je rekla da je posle više od 30 godina pušten u rad novi termo blok u Kostolcu što daje dodatnu sigurnost, ali da su opet mnogi kapaciteti stari. 

“Pre svega, proizvodnja u termoelektrana zavisi od kvaliteta uglja, a svedoci smo da se i on od 2010. znatno promenio, odnosno da se kalorijska vrednost smanjila. I to sve utiče, naravno, na količinu proizvedene energije. Remonti se ipak pažljivo planiraju, oprema i kapitalni remonti koji su neophodni da bi svu tu opremu koja ima više decenija držali i dalje u funkciji dok se zamenski kapaciteti ne obezbede. I u tom smislu, odluka,  predsednika Aleksandra Vučića, ali i Vlade Srbije, da ne zatvara preko noći ni rudarske kapacitete, ni termo kapacitete, se pokazala ispravnom”, ocenila je ona.

Kako kaže, država ulaže u novu proizvodnju rudarske opreme i naglasila da su trenutno najveća ulaganja.

“Novi odlagač za ugalj je već na kopu, najmlađem kopu Radljevo. Ja sam tamo i bila prošle nedelje za Dan rudara, kada sam i osvedočila da novi bager je na putu za kop Radljevo. To je prvi novi bager posle 10 godina u basenu Kolubara i daće sigurnost i motivaciju zaposlenima da mogu i nove količine kvalitetnijeg uglja da se iskopaju. To je bitno za našu energetsku sigurnost. Četiri bagerska sistema biće u pogonu do kraja godine, i to je ono što će svakako da nam obezbedi neophodnu sigurnost i da imamo i proizvodnju uglja bolju, a onda i sam rad termoelektrana”, rekla je ona.

Kako je ocenila, bez obzira na sve izazove, stanje je stabilno, a naravno, stvaraju se preduslovi i uslovi da ono bude bolje u budućnosti, upravo kroz realizaciju svih ovih investicija.

Na pitanje koliko je srpski energetski sistem spreman na ovako ekstremne vrućine i suše, Đedović je rekla da s obzirom na to da 1/3 naše električne energije dolazi iz hidro sektora, svakako da suše i nedovoljni dotoci vode stvaraju veliki pritisak.

“S druge strane, izazovi su, kao što sam objasnila, sa kvalitetom uglja i sa određenim termokapacitetima koji su završili ili blizu kraja svog veka. Međutim, bez obzira na to, sistemom se upravlja stabilno i odgovorno, i to su građani svedoci. Ne samo sada, nego i pre dve godine, kada smo imali nestanak struje u celom regionu. U našoj zemlji to nije bio slučaj, to je zahvaljujući našoj prenosnoj mreži, koja je stabilna, u koju se ulagalo u poslednjih 10 godina”, rekla je ona. 

Istakla je da ulaganja u energetski sektor nikad nisu bila veća i da je potrebno vreme da se određene investicije završe. 

Situacija sa Dunavom utiče i na dopremu naftnih derivata, a Đedović Handanović kaže da za sada nema razloga za brigu i da se situacija pomno prati. 

“Svesni smo da je uvoz na nekih samo 20 do 25 odsto bio u julu. Očekujemo verovatno da će biti ista situacija i u avgustu, jer se situacija sa nivoom Dunava nije promenila, iako je prekjuče došlo do povećanja vodostaja u Mađarskoj za nekih 19 cm, pa je to uticalo na to da Mađarska blok 2 poveća, u nuklearnoj elektrani Paks poveća snagu koja je bila smanjena na 50 odsto. To je, svakako, dobro za regionalnu energetsku sliku. Međutim, kada su u pitanju naftni derivati, barže su na 30 odsto kapaciteta, kotacije dizela su izuzetno visoke i dalje”, rekla je ona.

Prema njenim rečima juče su bile oko 1.300 dolara po toni, što je izuzetno visoko i to stvara pritisak. 

“I visoke cene, ali i logistički problemi da se naftni derivati dopreme, i zbog toga nam je NIS od ključnog značaja, rafinerija u Pančevu i njen rad, gde se očekuje od 15. do 20. avgusta da bude prerada i 13.000 tona dnevno, što znači da će NIS zadovoljiti veliku većinu potreba na tržištu. Takođe smo zabranili izvoz naftnih derivata da bi obezbedili da što više imamo snabdevenosti neophodno našeg tržišta, akcize su i dalje smanjene. Nadgledamo cene bez obzira na visoke kotacije, nismo dozvolili da se one preliju na građane. Štitimo naše građane od visokih cena. To sve utiče na naš budžet, na smanjene prihode, što svakako nije jednostavna situacija, ali nastavićemo da nadgledamo razvoj tržišta i ukoliko treba, da delujemo sa našim obaveznim strateškim državnim rezervama, koje ostaju na visokom nivou i čuvamo ih za nepredviđene situacije”, objasnila je ministarka. 

Prema njenim rečima država je dala dozvolu naftnim kompanijama, pre svega NIS-u, da stave na tržište svoje operativne rezerve da bi se pokrio manjak koji neminovno postoji zbog niskog vodostaja Dunava i nižeg uvoza. 
 

(Tanjug)