DRUGI svetski rat je, kako nas po evrocentričnoj istoriji uče, počeo 1. septembra 1939. godine napadom Trećeg Rajha na Poljsku.
Foto: AI generated
Godinama pre tog datuma vode se krvavi ratovi u Aziji, gde moćni Japan hara kontinentom, naročito kineskim teritorijama i vrši jedne od najgorih zločina u istoriji čovečanstva, a žrtve se mere u stotinama hiljada.
Odlučili su Evropljani da je Drugi svetski rat ipak počeo onda kad je napadnuta Poljska. Ne onda kad je Japan ubijao, ni onda kad su Italijani poprilično traljavo zauzimali Etiopiju, na oči još traljavijeg Društva naroda.
Naravno, neko će reći da to što se ratuje u Africi i Aziji ne mora značiti i svetski sukob, dok taj sukob ne uključuje najmoćnije zemlje, ali kontrapitanje bi bilo – a ako te najmoćnije zemlje imaju saveze sa nekima desetinama hiljada kilometara udaljenim zemljama koje su u ratu u kojem učestvuju milioni? Ili naprosto rat mora kao u oba slučaja svetskih započeti u Evropi, da bi poneo titulu svetskog?
Biće da mora započeti u Evropi i hajde da tu bude tačka.
Zašto smo u Trećem svetskom ratu?
Imamo dva potrebna činioca: Rat u Ukrajini – znači Evropa i u njemu učestvuju jedne od najmoćnijih zemalja sveta i one koje to žele da postanu.
Rusiji je zapadnjačka koalicija objavila rat. Nemci i Britanci, smrtni neprijatelji u prethodnom ratu, doduše neposredno pre njega platonski ljubavnici, objavili su de fakto rat Ruskoj Federaciji, koja je napala Ukrajinu.
Ukrajina je kao najkorumpiranija država Evrope, postala najnaoružanija, najopasnija zemlja, ali ne po Ruse, nego po pomagače.
EU je sa SAD-om stvorila, umesto tampon zone, za budućnost opasnog neprijatelja, a vrlo lako istim putem krenuće i Poljska, koja iznad svega mrzi Moskvu, ali mnogo više mrzi Brisel negoli što ga Kijev mrzi.
Svi smo anestezirani na činjenicu da se na Bliskom istoku vode ratovi i čudno bi bilo da se ne vode. O neznanju o afričkim sukobima neću ni pisati.
To što decenijske ratove i sukobe ne posmatramo ozbiljno, ne znači da se ne događaju i da predstavljaju svetsko pitanje. Činjenica da su žarišta na dva najveća kontinenta – Aziji i Africi bilo bi dovoljno da kažemo – eto nama u najavi svetskog sukoba, ili svetskog rata, a pošto imamo već četiri i po godine aktivni rat u Ukrajini, ratove na Bliskom istoku, nadolazeći rat za Kubu i slučaj Maduro, kakav bi to još morao rat da izbije pa da sve ovo krunišemo titulom svetski?
Ono što možda ovaj naš Treći svetski nema, jeste epitet totalnog rata, pojma koji se koristi kada ekonomija i čitava politika države učesnice rata biva podređena upravo njemu; Ukrajina je apsolutno država koja vodi totalni rat, ostatak Evrope uvlači u to grotlo, Iran sigurno ide ka tome, a supersile i dalje odolevaju, ali to je informacija potpuno nebitna u kontekstu toga da današnji period svrstamo pod pojam Treći svetski rat.
Istoričari će datovati i dati konačan sud kad je počeo, kad se okončao, o njegovim karakteristikama i razlikama sa prethodnim puniće istorijske udžbenike.
Jedino što smatram jeste da će novu istoriju prvi put u istoriji pisati gubitnici i pravi krivci koji su nas uveli u novi pokolj i apokalipsu, a pošto se novi ratovi ne vode do potpunog poraza druge strane, bar za sada, ostaće mnogo prostora poraženima da kroje svoje priče i opravdanja što su nas uvukli gde jesmo i zašto su izgubili.
BONUS VIDEO: SNIMCI IZ DRONA: Izraelska vojska objavila video udara na iranske sisteme PVO
