петак, 06.03.2026, 20:21 -> 20:56
Извор: РТС
Сваки Београђанин дневно направи око 1,2 килограма отпада, док у Србији већина ђубрета и даље завршава на депонијама. Ипак, постоје и примери добре праксе. У насељу Степа Степановић становници су се организовали и разврставањем отпада прикупили новац за лечење једног дечака. Марија Андријашевић из ЈКП “Градска чистоћа” изјавила је за РТС да рециклажом можемо да умањимо рачуне за Инфостан, али да то не би требало да буде главни мотив, већ смањење количине комуналног отпада.
Марија Андријашевић, гостујући у Београдској хроници, рекла да је потребно више улагати у едукацију суграђана о томе како да правилно рециклирају отпад, као и у еколошко информисање и развој еколошке културе.
Подсећа да “Градска чистоћа” већ две деценије спроводи акцију “Еко-кеса за чистији град”, преко које грађани могу да умање рачун за инфостан и до 20 одсто ако разврставају отпад.
“Сви суграђани који живе у домовима колективног становања, односно у становима, могу да се пријаве позивом или одласком у погон Градске чистоће у општини у којој живе. Потребно је да понесу рачун за инфостан и добијају 24 еко-кесе за шест месеци, које пуне рециклабилним отпадом”, наводи Андријашевићева.
Према њеним речима, грађани могу и да одлажу електронски отпад, попут старих телевизора, таблета и телефона, уз претходни позив на број телефона који је, у зависности од општине, објављен на сајту Градске чистоће.
Дивље депоније пуне шута
Напомиње да се на нелегалним, такозваним “дивљим” депонијама најчешће налази шут и грађевински отпад, односно отпад који настаје приликом градње, рушења или реновирања.
“Цене одношења таквог отпада, које су објављене на сајту, веома су приступачне. Разликују се у зависности од тога да ли је реч о физичком или правном лицу. За један кубик смећа добија се 16 џакова, након чега се услуга наплаћује. Правна лица могу да добију и контејнере”, истиче Андријашевићева.
Додаје да сортирањем отпада смањујемо количину комуналног отпада и повећавамо количину материјала који може поново да се искористи.
Пример из насеља Степа Степановић
У насељу Степа Степановић испред зграда постављене су канте за различите врсте отпада, па станари већ у својим домовима разврставају смеће, које потом одлажу у одговарајуће контејнере. Почели су са прикупљањем лименки, а затим су укључили и папир, картон и други отпад који може да се рециклира.
На последњем откупу, за свега двадесетак минута, успели су да напуне контејнер папиром и картоном.
“До сада смо имали четири откупа. Први пут смо сакупили 60 килограма отпада, други пут 240, затим 400, а прошле суботе – што нас је посебно изненадило – чак 1.280 килограма”, каже Марко Ковачевић.
Станари су се сами организовали и ангажовали приватну фирму која откупљује отпад. Цена зависи од врсте материјала: лименке се плаћају око 80 динара по килограму, папир седам, а стакло четири динара. Откуп рециклажног отпада организује и Градска чистоћа.
“Са Градском чистоћом функционише по принципу преузимања кеса и одношења рециклажног отпада, уз умањење рачуна за инфостан. Идеја нам је била и да подигнемо комшијски дух и направимо један фонд, како би свако ко учествује у акцији могао директно да види резултат”, наводи Ковачевић.
Велико чишћење 21. марта
Станари истичу да зарада није била главни мотив.
“Много важнија је транспарентност. Све уплате су видљиве и све што добијемо на рачун проследимо станарима зграде. После прве акције људи су много боље реаговали и више се укључили“, каже Рада Девић.
Од последњег откупа новац је уплаћен за лечење дечака Душана, који болује од Дишенове мишићне дистрофије. Акција је подстакла и друге да се укључе и уплате помоћ.
Наредни новац који прикупе станари планирају да уложе у обнову игралишта у насељу и набавку алата, а за 21. март најављено је и велико чишћење насеља на које су позвани сви суграђани.