Сукоб САД и Израела с Ираном уздрмао је енергетско тржиште и државе широм планете незапамћеном снагом. Практично, свет се тренутно суочава с колапсом испоруке гаса и чак две нафтне кризе – јер, уз блискоисточну, још траје и она коју је изазвао украјински рат. То је изјавио директор Међународне агенције за енергију Фатих Бирол.
Професор Економског факултета Слободан Аћимовић указао је да је Србија, поред глобалних, суочена и са унутрашњим енергетским изазовима.
Истиче да нас је поред два нафтна шока, снашао и трећи – локални. “Дакле, НИС нафтни шок, посебно смо имали логистичких проблема, како да увеземо у кратком року одређене количине готових деривата када није могла да ради рафинерија”, појашњава Аћимовић.
Како је нагласио, Србија на глобалне поремећаје може да одговори искључиво интерним мерама.
“Што се тиче овог проблема, заиста је екстерне природе и ми тешко да можемо да ту утичемо осим нашим интерним мерама. Једноставно, ми смо нафтно веома зависни и нема нам другог решења. Само да подсетим, у структури горива, имамо ту могућност да утичемо као држава на 55 одсто – пре него што су снижене акцизе, на 55 одсто кроз ПДВ и кроз акцизе. ПДВ је тешко спустити и не би било тако великог ефекта, акцизе су очигледно морале да послуже овог пута”, наводи Аћимовић.
Буџетске последице
Говорећи о буџетским последицама, Аћимовић каже да је мало вероватно да ће мере трајати до краја године.
“Прво, не верујем да ће то ићи до краја године, то ће се вероватно смирити, тешко је предвидети, али у релативно кратком року, ако сагледамо и амерички интерес да се смири, онда ћемо схватити да је њихов интерес – најкасније до лета, јер они улазе у изборну годину, односно међуизборе у новембру и онда им свакако није у интересу да овај рат потраје неколико месеци”, каже професор, одговарајући на питање докле ће ово стање да траје.
Додаје да се већ воде дипломатски напори.
“У међувремену се озбиљно преговара, наравно, не директно између Америке и Ирана, већ уз одређене посреднике, као што је Египат и онда мислим да ће то дати неки ефекат, да цене нафте и гаса падну у релативно скоријем року”, сматра Аћимовић.
Када је реч о енергетској безбедности, указује на значај постојећих аранжмана.
“Једна ствар су резерве горива, а друга ствар су ефекти на буџет. Резерве горива – не верујем да ће се ту нешто мењати јер немамо неких проблема да увозимо. Добили смо поновну лиценцу ОФАК-а, што говори у прилог томе да преговори о НИС-у и МОЛ-у иду у добром правцу и самим тим се верује да ће се то завршити, ја бих рекао после мађарских избора”, рекао је Аћимовић.
О гасном аранжману са Русијом, који истиче 31. маја
Говорећи о гасном аранжаму и НИС-у каже да су то биле повезане ствари.
“Надам се да ћемо у наредних најкасније месец дана имати готово решење и потписан уговор између НИС-а и МОЛ-а и самим тиме и предиспозицију да можемо да кажемо да имамо и мирну гасну конекцију са Русијом и да настављамо да набављамо, у овом тренутку најјефтинији гас по 290 долара за 1.000 кубних метара”, истакао је Аћимовић.
Упозорава да би алтернативе могле бити знатно скупље.
Глобални дисбаланс без брзог решења
Коментаришући ситуацију у Европи, Аћимовић истиче да су све мере изнуђене.
“Нема ниједног озбиљног могућег одговора који може да смири ову ситуацију”, рекао је Аћимовић указујући на глобални дисбаланс понуде и тражње.
“Кроз Ормуски мореуз пролази 20 одсто нафте, главни купци су Кина и Индија. Када видимо на глобалном нивоу један потпуни дисбаланс, јасна је ствар шта ће бити са ценом, она ће увек да расте”, додаје професор.
Говорећи о могућим поукама, наглашава да Србија већ примењује кључне мере.
“Сви су радили по питању акциза, сви су радили по питању ограничења цена. То код нас већ функционише”, закључио је Аћимовић уз упозорење да ни пад цена неће бити брз.