Ekipa našeg portala i ovaj vikend provodi u dočeku pozatih ličnosti koje sleću u Beograd nakon nastupa koje su imale za vikend, gde smo primetili izuzetno smanjen brj poznatih koji stižu s tezgi.
U jednom momentu, s pasoške kontrole je stigla i Slađa Alegro, koja ima svoje viđenje ove situacije.
– Možda nije vikend za preko. Ne znam da li je kriza, ali mislim da samo nije vikend da se toliko radilo preko, a mnogo kolega putuje i autom jer mi je lakše tako – rekla je Slađa Alegro, te priznala da voli što radi u dijaspori:
– Nama preko cele godine, nema sad ono da li je post ili nije post ako radite preko. Ne znam, ja sam nekoliko meseci rekla da bih radila to dok se ne penzionišem, volim. Stvarno ne vidim, došla sam u te godine da mi nije i prosto ni normalno ni prirodno da u pola jedan izađem iz kuće i odem da radim neku svirku, a i čini mi se da mi više mesto nije tu, publika je mlađa. Nekako osećam sebe sad tu na privatnim veseljima i super nam je, budeš fino dočekan, lepo ispraćen, veselimo se kao da ženiš brata i družimo se. Odradiš svoj blok ili kako se već dogovoriš, juče smo se predivno proveli u Berlinu. Proslava je bila na nekom golf terenu, u nekom velikom belom šatoru, pljuštala je kiša, pa mi bilo žao.
Pevačica je otkrila da li dobija poklone:
– Ranije sam dobijala poklone, sad ne. Ranije da, ali u kom smislu. Na primer, kod ljudi kod kojih sam radila u Beču, to je divna porodica, pa kad sam se porodila i posle toga prvi nastup koji sam imala tamo u Beču dobila sam haljinicu za Milu, pa narukvicu. Nekad se desi da stave u kovertu neki sitan simboličan novac za čokoladu ili tako nešto, to je stvarno ranije bilo. Pored novca koji dobijamo za te nastupe, bilo bi besmisleno da nam sad nešto i poklanjaju.
Foto: ST/N. PANČIĆ/Tanjug
Na pitanje o pokojnom novinaru i prijatelju Marku Pantiću pevačica se slomila.
– Do momenta dok ne počnem da razgovaram o tome sam donekle dobro, život teče dalje, obaveze, ali to je nešto što ostavi dubok trag i pre neko veče sam pričala s jednim vašim kolegom, čini mi se da ni očevu smrt nisam prebolelela, a dolaze neki novi rastanci koji zaista bole. Žao mi je njegove porodice, majke, sestre, bake, koje su ostale bez njega, njegovog mladog života, ali ne znamo zaista šta nosi dan, a šta noć. Zato u biti mislim da je najbitnije da svaki dan živiš punim plućima, pa šta god to bilo… Samo da smo svi na okupu i da smo zdravo – rekla je Slađa i dodala:
– Teško je, baš mi je bio šok. Bila sam kod kuće kada mi je Ivan koji je novinar javio to, baš nas je to sve veoma potreslo. Ali, eto, kao i za sve drugo, trudim se da pamtim one lepe stvari i da se sećamo nekih dogodovština, a bilo je stvarno puno lepih trenutaka. On je bio jedan od retkih ljudi s kojim me povezuje i posao, a i prijateljstvo neko, da nikada nije zaboravio nijedan važan datum.
Slađa smatra da je te večeri trebalo da se prekine koncert zbog Markove smrti:
– Razumem organizaciju, uložen novac, publiku koje je bilo puno, ali mislim da je to trebalo malo drugačije i to onako istinski pričam kao čovek. Mogao je to da bude neko drugi, neko iz publike, pa zato mislim da je trebalo da se prekine. Ali razumem da je tu bio strah i šok, nije niko pao i slomio nogu, ali da je možda samo trebalo da se u nekom momentu koncert prekine na nekoliko minuta i da se kaže da je zapravo stradao neko ko je te večeri, koliko sam razumela, bio na radnom mestu. Ne znam šta bih uradila da sam bila organizator, ali sam sigurna da sam bila izvođač te večeri, sigurno ne bih izašla na scenu, eto. Bila sam pozvana na koncert, kao gost, kao neko ko je trebalo da otpeva jednu numeru, ali, na žalost ili na sreću, suprug i ja smo se vraćali iz Amerike i nismo znali kada će nam biti let. Nisam se spremala za to, nisam uradila tonsku probu i zato sam odbila da dođem.