Седница Народне скупштине – изгласан сет трговинских закона

Председница Народне скупштине Ана Брнабић закључила је другу редовну седницу пролећног заседања.

Народни посланици изгласали су све предлоге закона и потврдили све споразуме и одлуке са дневног реда.

“Пошто је Народна скупштина обавила разматрање свих тачака дневног реда ове седнице и одлучивање о њима, закључујем другу седницу првог редовног заседања Народне скупштине у 2026. години”, рекла је Бранбићева.

Посланици су потврдили и више административних одлука, међу којима је одлука о избору председника Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки и одлука о избору једног члана Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, које је поднео Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.

На дневном реду је било и гласање за измену неколико чланова скупштинских одбора.

Скупштина Србије је усвојила и стратегију управљања минералним и другим геолошким ресурсима Србије до 2040. године са пројекцијама до 2050. године.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је поводом усвајања Стратегије да je визија у овом документу да Република Србија буде држава која одговорно и одрживо управља својим минералним ресурсима, уз развој модерног, технолошки напредног и конкурентног рударског сектора.

“Ово је прва стратегија у историји наше земље која се системски и свеобухватно бави управљањем минералним ресурсима. Србија до сада није имала важећу стратешку политику у овој области – последња стратегија припремана је 2011. године, али никада није усвојена у Народној скупштини. Природна богатства у овом документу се не посматрају као пука сировинска база, већ као стратешки потенцијал за економски развој, индустријски напредак, енергетску сигурност и јачање енергетске независности државе. Држава неће дозволити ни неконтролисану експлоатација минералних сировина, али ни блокаду развоја. Пут за који смо се определили је пут развоја уз пуну примену еколошких стандарда, контролу институција и одговорност према грађанима”, поручила је министарка у саопштењу.

Посланици Скупштине Србије усвојили су одлуке које је поднела Влада Србије, а према којима четири локалитета добијају статус културног добра.

Усвојена је одлука о утврђивању Дворина – Мађарског гробља у селу Бања за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја.

Подржане су и одлуке о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе Црква Св. Ахилија у Ариљу, непокретног културног добра од изузетног значаја, као и о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине археолошког налазишта Царичин град, непокретног културног добра од изузетног значаја.

Посланици су подржали одлуку и о утврђивању Мора Вагеи у Михајловцу за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја.

Одлуке су део настојања да се очува и правно заштити културно наслеђе, посебно локалитети са потврђеним изузетним научним и историјским значајем.

Народна скупштина усвојила је предлог одлуке о изменама Одлуке о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Србије.

За усвајање је гласало 135 посланика од 165 присутних.

Посланици су гласали о предлозима закона о потврђивању међународих уговора из тачака од 10 до 27 дневног реда.

Посланици су се изјашњавали о потврђивању 18 споразума, међу којима су Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Азербејџана о развоју, пројектовању, изградњи и управљању електране са гасно-парним циклусом у Србији, Предлог закона о потврђивању Конвенције о Бироу Европске конференције цивилног ваздухопловства, Предлог закона о потврђивању Споразума између Србије и Јапана о подстицању и заштити улагања, Предлог закона о потврђивању споразума између Владе Србије и Владе Узбекистана о узајамном подстицању и заштити улагања.

На дневном реду је био и Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области кинематографске копродукције, Предлог закона о потврђивању Одлуке број 1/2025 Савета за партнерство, трговину и сарадњу између Србије и Уједињеног Краљевства од 23. децембра 2025. године о изменама Протокола 3 у вези са дефиницијом појма “производи са пореклом” и методама административне сарадње уз Споразум о партнерству, трговини и сарадњи између Владе Србије и Владе Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.

Посланици су гласали и о Предлогу закона о потврђивању Финансијског протокола између Владе Србије и Владе Француске о сарадњи у области финансирања фазе 1 Пројекта београдског метроа, Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Кипра о статусу њихових снага, Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Кореје о подстицају и заштити улагања.

На дневном реду је био и Предлог закона о потврђивању Споразума између Европске уније, с једне и Србије, с друге стране о придруживању Србије Програму EU4Health, Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Узбекистана о сарадњи у области туризма, Предлог закона о потврђивању Оквирног споразума о зајму ЛД 2251 (2025) између Банке за развој Савета Европе и Србије за финансирање јавног сектора – рехабилитација локалних путева.

Такође, на дневном реду је био и Предлог закона о потврђивању Финансијског уговора Одрживо унапређење путне мреже између Србије и Европске инвестиционе банке, Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Кубе о спречавању недозвољене трговине културним добрима, Предлог закона о потврђивању Конвенције о оснивању Међународне организације за медијацију.

Посланици су гласали и о Предлогу закона о потврђивању Уговора о зајму уз финансијски протокол потписан 27. новембра 2025. године између Владе Србије и Владе Француске, између Републике Србије, коју заступа Влада Србије, поступајући преко Министарства финансија, као зајмопримац и BPIFRANCE ASSURANCE EXPORT, који поступа у име, за рачун и под контролом Владе Француске, као зајмодавац.

Осим тога, на дневном реду је био и Предлог закона о потврђивању Финансијског протокола између Владе Србије и Владе Француске о сарадњи у области финансирања пројекта развоја рачунара високих перформанси (суперкомпјутер) и вештачке интелигенције, као и Предлог закона о потврђивању Споразума између Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије и Министарства просвете НР Кине о међусобном познавању потврда, диплома и степена стеченог високог образовања.

Народна скупштина изгласала је предлог закона о изменама и допунама Закона о истраживању несрећа у ваздушном, железничком и водном саобраћају у целини.

За усвајање је гласало 138 посланика од присутних 168.

Нардона скупштина усвојила је и предлог закона о изменама и допунама Закона о царинској служби у целини.

За изгласавање овог закона гласало је 138 посланика од присутних 168.

Посланици су изгласали и предлог закона о изменама и допунама Закона о транспорту опасне робе у целини.

За усвајање овог закона је гласало 139 посланика од 169 присутних.

Народна скупштина усвојила је предлог закона о измени и допуни Закона о накнадама за коришћење јавних добара у целини.

За усвајање закона у целости гласало је 138 од 170 присутних посланика.

Посланици су усвојили Закон о спречавању и сузбијању трговине људима и заштити жртава, који је предложила Влада Србије.

За усвајање закона су гласала 142 посланика од 170 присутних.

Овим законом успоставља се Национални институционални механизам за спречавање и сузбијање трговине људима и заштиту жртава трговине људима, укључујући субјекте који га чине и њихову надлежност и уређују превентивне активности у спречавању трговине људима, права жртава трговине људима, поступак идентификације жртава трговине људима, као и друга питања од значаја за унапређење кривичноправног система у овој области.

Област кривичноправне одговорности и процесуирања учинилаца кривичних дела која се односе на трговину људима и кривичноправне заштите жртава трговне људима уређена су посебним законом.

Национални институционални механизам за спречавање и сузбијање трговине људима и заштиту жртава трговине људима представља систем надлежних субјеката који у складу са законом предузимају мере и радње на спречавању и сузбијању трговине људима, пружају или учествују у пружању помоћи, подршке и заштите жртвама трговине људима уз примену траума-осетљивог и родно сензитивног приступа.

Национални механизам чине: Савет за борбу против трговине људима, Национални координатор за борбу против трговине људима, Заштитник грађана/Национални известилац у области трговине људима, полиција, јавна тужилаштва, судови, Центар за заштиту жртава трговине људима, министарства надлежна за рад, запошљавање, борачка и социјалнапитања (укључујући Инспекторат за рад и репрезентативне синдикате), породичну заштиту, за образовање и васпитање, здравље, правосуђе, информисање, телекомуникације и спољне послове.

Такође, чине га и Kомесаријат за избеглице и миграције, центри за социјални рад и друге установе социјалне заштите, пружаоци здравствене заштите, установе образовања и васпитања, удружења која се баве спречавањем трговине људима, пружањем помоћи и заштите жртава, Црвени крст Србије и локални тимови за борбу против трговине људима.

Скупштина Србије усвојила је Закон о успостављању и функционисању система за управљање кохезионом политиком у целости, који је предложила Влада Србије.

За усвајање је гласао 141 посланик од 170 присутних. Скупштина није прихватила амандмане поднете на овај закон.

Циљ овог закона је успостављање система за управљање и контролу спровођења кохезионе политике Европске уније, као и утврђивања поступка за припрему релевантних докумената у складу са циљевима кохезионе политике и обавезама Републике Србије које морају бити спроведене пре окончања преговора о приступању Србије ЕУ, како би Србија од дана приступања ЕУ била спремна за коришћење фондова кохезионе политике.

Овим законом уређују се: циљеви и начела кохезионе политике; фондови за финансирање спровођења кохезионе политике; стратешки оквир и поступак припреме програма који се финансирају из фондова кохезионе политике; систем и подела одговорности управљања и контроле спровођења програма који се финансирају из фондова кохезионе политике; спровођење, праћење, извештавање, вредновање, видљивост и обавештавање јавности у вези са резултатима програма који се финансирају из фондова кохезионе политике и друга питања од значаја за развој система управљања и контроле спровођења фондова кохезионе политике.

Kохезиона политика је политика ЕУ која за предмет има подстицање општег и уравнотеженог развоја и јачање економске, социјалне и територијалне кохезије кроз смањење разлика у степену развијености различитих региона и смањење заостајања најмање развијених региона.

Kохезиона политика се спроводи у складу са правилима дељеног управљања између Европске комисије и Републике Србије којим се утврђује начин извршења буџетских средстава ЕУ из фондова кохезионе политике који ће бити опредељени за Републику Србију и правилима ЕУ која важе за фондове кохезионе политике.

Народна скупштина је усвојила Закон о трговачким праксама за одређене врсте производа у целини, који је поднела Влада Србије.

За усвајање закона у целини су гласала 142 посланика од 170 присутних.

Закон о трговачким праксама регулише област унутрашње трговине, третман и препознаје непоштене трговачке праксе које постоје.

Уведен је инструмент Сарадника у поступку, односно узбуњивача. То је механизам који ће омогућити да, уколико постоје озбиљна сазнања да се у конкретном примеру ради о непоштеној трговичкој пракси, узбуњивач може да алармира.

Закон о трговачким праксама доноси се први пут у Републици Србији и његов значај огледа се у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентних и поштенијих односа између свих актера на тржишту – трговаца, произвођача/прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.

Закон је израђен у великој мери по узору на решења која се већ примењују у Европској унији, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима.

Највећи број закона у ЕУ је обухватио непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе, док је у нашем Закону много шири обухват производа који потпадају под овај закон, чиме се помаже и већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце.

Закон обухвата, поред пољопривредних и прехрамбених производа, и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта у које спадају кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и друго, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.

Законом се уводе јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на “црној листи”, као и оних које су условно дозвољене и које се налазе на “сивој листи”.

Посланици су усвојили Закон о трговачким праксама за одређене врсте производа у начелу и прешли су на гласање по амандманима.

За усвајање закона у начелу су гласала 142 посланика од 169 присутних.

Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о изменама и допунама Закона о трговини у целости, који је предложила Влада Србије.

За усвајање закона у целости су гласала 142 посланика од 169 присутних.

Посланици нису прихватили амандмане који су поднети на овај закон.

Овим законом се важећа законска решења усклађују са правним тековинама Европске уније у области заштите потрошача, а унапређује се и обављање трговине и прописује обавеза увођења регистра откупних места.

Kако је раније рекла министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић, изменама Закона о трговини смањује се нелојална конкуренција и смањује ризик од сиве економије и избегавања пореских обавеза, али и нелојалне конкуренције.

Лазаревићева је рекла да постојећи Закон о трговини препознаје пољопривреднике као трговце, а да се то сада прецизира.

Навела је да је намера измене била да се регистровањем трговаца онемогући било каква врста злоупотребе препродаје нечијих производа, водећи рачуна да се заштите и пољопривредници који могу да продају своје производе, али да буду и регистровани трговци.

Посланици су усвојили Закон о изменама и допунама Закона о трговини у начелу и прешли на гласање по амандманима.

За усвајање закона у начелу гласала су 142 од 169 присутних посланика.

Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о заштити потрошача у целости, који је предложила Влада Србије.

За усвајање закона у целости је гласао 141 посланик од 169 присутних.

Једна од новина је да ће трговци бити у обавези да при свакој промени цене ажурирају ценовник у реалном времену, тако да подаци увек одговарају стварним, тренутним ценама у продавници и онлајн продаји, како би потрошачи били тачно и правовремено информисани.

То значи да ће трговински ланци бити у обавези да на својој интернет страници, као и на свом налогу на Националном порталу отворених података, објављују ценовник производа на дневном нивоу.

Нова законска решења односе се, поред осталог, и на продају робе преко онлајн платформи, јер се обавезе пружалаца онлајн тржишта према потрошачима изједначавају са обавезама трговаца.

Такође, предвиђена је и боља заштита малолетних лица и јавног здравља, јер је сада забрана продаје дуванских производа малолетним лицима проширена и на сродне производе (електронске уређаје за загревање дуванског односно биљног производа и електронске цигарете).

Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о заштити потрошача у начелу и прешли на гласање по амандманима.

За усвајање закона у начелу гласало је 138 народних посланика.

Законом, који је предложила Влада, додатно се унапређују права потрошача, а једна од новина јесте да ће трговци бити у обавези да при свакој промени цене ажурирају ценовник у реалном времену.

Подаци ће увек морати да одговарају стварним, тренутним ценама у продавници и онлајн продаји, како би потрошачи били тачно и правовремено информисани.

То значи да ће трговински ланци бити у обавези да на својој интернет страници, као и на свом налогу на Националном порталу отворених података објављују ценовник производа на дневном нивоу.

У Скупштини Србије нешто после 10 часова почело је гласање о 40 тачака дневног реда, а посланици ће се прво изјашњавати о Предлогу закона о заштити потрошача и о амандманима на тај предлог закона.

У сали су присутна 152 народна посланика од укупно 250 посланика.