ZATVARANjE Ormuskog moreuza, ključne pomorske trgovačke rute u Persijskom zalivu, izazvalo je šok i u globalnom lancu snabdevanja aluminijumom. Posle čelika, to je najrasprostranjeniji industrijski metal na svetu, a zemlje u ovom regionu su među glavnim snabdevačima za evropsko i američko tržište.
Posledice već oseća automobilska industrija, Foto AP
Cene aluminijuma na Londonskoj berzi dostigle su najviši nivo od 2022. godine. Dalji poremećaji u transportu i zastoj u topionicama u Zalivu, prete da povećaju troškove proizvodnje u svim industrijama koje zavise od ovog metala, poput automobilske, građevinske, vazduhoplovne, elektronske. Potrošači bi to osetili kroz rast cena vozila i kašnjenja u njihovoj isporuci, kao i u poskupljenju nekretnina i elektronskih uređaja. Zbog ugroženih isporuka iz zaliva koristi mogu da imaju proizvođači iz Kine i Rusije.
Cena aluminijuma na Londonskoj berzi juče je bila oko 3.440 dolara po toni. Stručnjaci ukazuju da se već očekuje nestašica ovog metala u 2026. godini. S obzirom na nizak nivo zaliha, smanjene kapacitete, produženi poremećaj velikih razmera mogao bi pogurati cene i ka 4.000 dolara. To bi bilo ponavljanje scenarija iz 2022. godine.
Bahreinska kompanija “Alba” smanjila je proizvodnju usred regionalnih tenzija. Ovaj najveći svetski proizvođač aluminijuma na jednoj lokaciji zatvorio je tri proizvodne linije, koje zajedno čine oko 19 odsto njegovog ukupnog godišnjeg kapaciteta od 1,6 miliona tona. To je pojačalo zabrinutost zbog potencijalnih nestašica. Prethodno je Alba, takođe, obustavila isporuke, dok je Katar zaustavio deo svoje proizvodnje zbog nedostatka prirodnog gasa.
Zatvaranje Ormuskog moreuza ograničilo je izvoz iz regiona Persijskog zaliva. Topionice u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinu, Saudijskoj Arabiji, Kataru i Omanu proizvele su 6,15 miliona tona primarnog aluminijuma u 2025. godini, prema podacima Međunarodnog instituta za aluminijum. Iako je to samo oko devet odsto globalne proizvodnje, to čini nesrazmerno veliki udeo pomorskog izvoza. Region se gotovo u potpunosti oslanja na uvezene sirovine. Tako ogromne količine boksita i glinice putuju u drugom smeru, a topionice koristeći jeftini gas proizvode aluminijum i izvoze ga na tržište.
Rojters konstatuje da se Bliski istok pojavio kao glavno središte proizvodnje aluminijuma u poslednje dve decenije, koristeći ogromne rezerve gasa u regionu za pokretanje energetski intenzivnog procesa topljenja. Podaci Međunarodnog instituta za aluminijum, pokazuju da je evropska proizvodnja aluminijuma najveća van Kine, ali samo na “papiru”, jer uključuje i oko četiri miliona tona ruskog aluminijuma godišnje. Kako navodi Rojters, SAD su već zabranile uvoz ruskog aluminijuma zbog rata u Ukrajini, a EU ga postepeno izbacuje zbog istog razloga. To znači da su za Zapadno tržište i njihovu industriju zemlje iz Persijskog zaliva ključni snabdevači.
Kina je najveći proizvođač aluminijuma sa oko 60 odsto svetske ponude. Ali, ona više ne može da spasava globalno tržište povećanjem proizvodnje, jer je lane uvela ograničenje od 45 miliona tona koje je već premašila. I Rusija je značajan izvoznik, a zbog prekida u isporukama sa Bliskog istoka japanske i južnokorejske kompanije se sve više oslanjaju na ruski aluminijum.