KADA prošetamo prolećnim voćnjacima, opijeni mirisom behara, retko ko od nas razmišlja o armiji sićušnih radnika koji obavljaju najvažniji posao u godini. Pčele, bumbari i leptiri nisu samo dekor prirode; oni su ključni partneri voćara.
Foto: Rupert Trischberger / Panthermedia / Profimedia
Značaj pčela i divljih oprašivača: Temelj svake voćne berbe
Medonosne pčele su tradicionalno prva asocijacija kada pomenemo oprašivanje, ali one čine samo deo ove prirodne priče. Divlji oprašivači – poput solitarnih pčela, bumbara i muva – često obavljaju posao čak i efikasnije u uslovima lošijeg vremena ili niže temperature.
Dok medonosne pčele žive u organizovanim zajednicama i pokrivaju velike površine, divlji oprašivači su često specijalizovaniji za određene voćne vrste. Njihova zajednička uloga osigurava ne samo veći prinos, već i bolji kvalitet plodova – pravilan oblik, veću krupnoću i ujednačenost, što je na tržištu presudno.
Udari na prirodu: Pesticidi i klimatske promene
Nažalost, ovi vitalni saveznici danas se nalaze pod nikada većim pritiskom.
Pesticidi: Nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja, naročito insekata štetnih po cvetu, predstavlja direktnu opasnost. Primena pesticida tokom dana, u vreme kada su pčele aktivne, desetkuje njihove populacije.
Klimatske promene: Sve toplije zime i rani prolećni mrazevi remete prirodni ritam. Behar porani pre nego što se populacije oprašivača dovoljno obnove, dok ekstremne suše i letnje žege skraćuju period cvetanja i smanjuju dostupnost nektara.
Kako voćari mogu privući i sačuvati oprašivače u zasadima?
Dobra vest je da proizvođači mogu mnogo toga da učine kako bi svoje voćnjake pretvorili u sigurna utočišta za oprašivače, čime direktno ulažu u sopstvenu sigurnost:
- Strogo kontrolisano tretiranje: Prskanje isključivo u večernjim časovima, kada pčele završe dnevne letove, i korišćenje preparata bezbednih za oprašivače.
- Uvođenje cvetnih pojaseva: Sejanje medonosnog bilja duž ivica voćnjaka obezbeđuje hranu oprašivačima pre i posle cvetanja voća.
- Izgradnja hotela za insekte i očuvanje staništa: Ostavljanje neobrađenih delova sa živom ogradom i postavljanje kućica za solitarne pčele privlači divlje oprašivače koji su otporniji na vremenske nepogode.
Ekonomski efekat: Dobro oprašivanje se isplati
Računica u voćarstvu je egzaktna. Loše oprašivanje dovodi do opadanja zametnutih plodova, deformacija i drastičnog pada prinosa prve klase, čime se profit desetkuje. S druge strane, ulaganje u saradnju sa pčelarima (zakup košnica po hektaru tokom cvetanja) i mere zaštite životne sredine višestruko se vraćaju kroz veću količinu i vrhunski kvalitet robe spremne za domaće i izvozno tržište.
Oprašivači nisu trošak – oni su najisplativija investicija u svakom modernom voćnjaku.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
