Виолета Јовановић је истакла да је о унапређењу ефикасности државе, квалитету услуга за грађане и привреду, као и о промоцији националних вредности недавно разговарала и са председником Републике Србије.
Према њеним речима, кључне теме разговора биле су заједнички рад на модернизацији јавне управе и унапређењу конкурентности привреде на европским тржиштима.
“Разговарали смо, пре свега, о нашој агенди која је заступљена и у оквиру новог издања наше Сиве књиге, то је наша регулаторна библија. Она је ове године пунолетна. Иначе, у овој години обележавамо и две деценије рада Наледа, и све те процесе смо крунисали и припремом новог стратешког документа организације који дефинише шта ће бити наши приоритети у раду до 2030. године”, навела је Јовановићева.
Депозитни систем и Зелени фонд за еколошке пројекте
Као један од важних приоритета на агенди Наледа издвојена је интензивнија сарадња у области заштите животне средине. Међу приоритетима који су обухваћени Сивом књигом налази се и депозитни систем за управљање амбалажним отпадом.
“Налед настоји да са своје стране убрза тај поступак, јер је то и приоритет за привреду, али и за све нас грађане. То би био начин да се у великој мери решимо амбалажног отпада који, нажалост, видимо свуда око нас, и у парковима и у рекама. Такав систем је заиста неопходан и тренутак је да се донесе одлука у том смеру”, нагласила је извршна директорка Наледа.
Алијанса се залаже и за увођење Зеленог фонда, што би омогућило да се средства прикупљена од накнада у овој области, попут накнаде за загађивање животне средине, сливају у посебан фонд из којег би се наменски финансирали приоритетни еколошки пројекти.
Електронски системи растерећују здравство, администрација кочи пољопривреду
У области здравства, која је истакнута као први приоритет, већ постоје видљиви помаци, пре свега кроз увођење електронског система за боловање који је ступио на снагу 1. јануара ове године.
“Он доноси велико растерећење свима који су укључени у тај систем, пре свега самим пацијентима, да у моменту када отварају боловање, када се не осећају добро, су растерећени обавезе да носе дознаке и папире свом послодавцу. Сада се информација о отварању боловања, о његовом трајању, доставља електронски, што олакшава и самим здравственим радницима у систему, а и послодавцима, истовремено и фонду”, објаснила је Јовановићева.
Она је додала да се Налед залаже и за друге електронске сервисе, као што су електронски картон и у потпуности електронски рецепт, интеграцију приватног и јавног сектора, као и за олакшавање процедура у промету лекова.
Као неуралгичне тачке у области хране и пољопривреде препознате су увозне дозволе за индустрију и бројне административне баријере које отежавају увоз репроматеријала који се касније користи за производе намењене извозу. Такође, као вишегодишњи проблем издвојено је и чекање камиона на границама у региону.
Уређење имовине и електронско плаћање такси
Као један од већих изазова идентификовано је уређивање имовинско-правних односа.
Јовановићева подсећа да су кораци у том смеру учињени од увођења електронских дозвола 2016. године, преко електронског шалтера у катастру, до иницијативе “Свој на своме” и прошлогодишњег покретања новог корака ка упису права својине на непокретностима.
“Оно што је потребно је да се ти поступци систематизују, интензивирају, да се определе додатни ресурси у држави, да бисмо могли да брже напредујемо у решавању тих проблема. И то су такође области у којима Налед ставља своје капацитете на располагање и нуди решења, али држава доноси одлуке, тако да је неопходно да ту радимо заједно и партнерски”, поручила је она.
У оквиру Сиве књиге, која од сто предлога увек издваја десет приоритета, Налед већ деценију заговара увођење електронског система плаћања свих такси и накнада, на чему се тренутно ради са Министарством финансија.
Највећи број приоритета и измена прописа налази се управо у надлежности овог министарства, где се врши и усклађивање пореских прописа са директивама Европске уније.
Аутентичне рукотворине и национална сувенирница на Експу
Као председник Етно мреже, Виолета Јовановић је указала на значај традиционалних заната и очувања нематеријалног културног наслеђа, посебно кроз сарадњу са државним ресорима који користе рукотворине жена из целе Србије као пословне и дипломатске поклоне.
У току су преговори са тимом који организује предстојећу манифестацију Експо о учешћу у припремним активностима, али и о конкретним плановима за сам догађај.
“Разговарамо конкретно и о успостављању националне сувенирнице у оквиру српског павиљона на овој манифестацији, где настојимо да буду заступљени аутентични репрезентативни производи који представљају Србију, који одсликавају наше наслеђе и који могу да буду јако добар репрезент и порука из Србије, мали део нашег наслеђа и прича о Србији који посетиоци ове манифестације могу да понесу са собом”, истакла је Јовановићева у емисији Првог прогерама Радио Београда “Јутро је”.
Етно мрежа се систематично бави очувањем старих заната и подстицањем женског предузетништва, користећи програме Министарства привреде за носиоце сертификата “Отворене шаке”.
Организација се залаже за издашније програме и проширење субвенција за отварање занатских радњи, будући да је интересовање знатно веће од тренутно расположивих средстава.
Такође, предлаже се обезбеђивање додатних погодности за чуварке традиције, као што су уступање простора за радионице и продају по повлашћеним условима на територији целе Србије, по узору на праксу у Београду, као и додатна средства за набавку опреме, паковања и сертификацију производа.
