недеља, 10.05.2026, 08:34 -> 08:49
Извор: РТС
Кошаркаши Ритаса направили су епски преокрет у финалу Фибине Лиге шампиона, а херој тима из Вилњуса Симонас Лукошијус одиграо је четврту четвртину за памћење и препричавање.
Епски преокрет и четвртина за препричавање – Вилњус слави момка из Каунаса
Кошаркаши АЕК-а, предвођени српским тренером Драганом Шакотом, доминирали су током прве три четвртине финалног дуела са Ритасом у Бадалони. У последњих 10 минута ушли су са великом залихом од 18 поена.
Литвански представник је још од завршнице првог квартала безуспешно покушавао макар озбиљније да запрети и сведе заостатак на једну цифру. АЕК није посустајао. Суверено је одржавао безбедну дистанцу и, чинило се, незаустављиво грабио ка свом другом пехару Лиге шампиона.
Међутим, кошарка је још једном показала колико је сурова и превртљива. Уместо да грчки тим рутински приведе посао крају, епилог на који би се свако кладио отказан је филмским обртом.
Право ниоткуда појавио се и у легенду ушао дотад тихи и неупадљиви Симонас Лукошијус. Момак рођен у Каунасу, граду Ритасовог архинепријатеља Жалгириса, убацио је у последњој деоници пет тројки.
Нико није могао да га заустави, чак ни када је Ритас 22 секунде пре краја регуларног дела требало да организује последњи напад и када је после Жибенасовог тајм-аута читавој дворани било јасно ко ће добити лопту у руке и поверење да испали шут за изједначење. И то је Лукошијус погодио.
АЕК-у је преостало 19 секунди да покуша у једном поседу да поправи све што је у претходних скоро 10 минута забрљао, али продор Лукаса Лекавичијуса завршио се неславно јер славу су кошаркашки богови наменили Ритасу и Симонасу Лукошијусу.
Литвански тим је у продужетку комплетирао епски преокрет, а Лукошијус је својом седмом тројком поставио нови рекорд финала Фибине Лиге шампиона.
Меч је окончао са 23 поена, четири скока, седам погођених тројки из 10 покушаја, ореолом јунака и титулом најкориснијег играча (МВП) фајнал-фора.
Иначе, Лукошијусу је ово прва сезона у дресу Ритаса. Каријеру је започео у Немачкој, где је живео због очевог тренерског посла, а након године проведене у Бону играо је на америчким колеџима Батлеру и Синсинатију.