Određivanje pritvora od 30 dana direktorima srpskih institucija u Gračanici nastavak je pritisaka koje Aljbin Kurti sprovodi nad Srbima na prostoru Kosova i Metohije, koji sada trpe organizovan institucionalni teror, rekao je danas član Predsedništva Srpske liste (SL) Igor Simić.
Ukazao je da su na udar došli čelnici dva stuba opstanka Srba na Kosovu – školstva i zdravstva.
„To su ljudi koji vode naše škole, osnovne i srednje, domove zdravlja i Kliničko-bolnički centar. Dakle, sedam uglednih Srba i Srpkinja, časnih ljudi i domaćina, u pritvoru su zajedno sa ljudima kriminalnog miljea sa ciljem Aljbina Kurtija da ih ponizi, da slomi njihov otpor samo zato što vole Srbiju, zato što služe srpskom narodu, zato što leče i obrazuju srpsku decu, a na taj način i da pošalju poruku svim drugim Srbima“, naveo je Simić, prenosi RTV.
Ocenio je da je u pitanju vršenje pritisaka sa ciljem obeshrabrivanja i zastrašivanja Srba pred predstojeće izbore 7. juna.
„Aljbin Kurti, zajedno sa svojim miljenikom Nenadom Rašićem, shvatio je da nema podršku srpskog naroda. U prethodna tri izborna ciklusa njegov miljenik je dobijao mandat u skupštini u Prištini tako što je prvo imao 1.200, a na poslednjim izborima 1.700 glasova Albanaca. Sada su shvatili da mu treba mnogo više, jer Srbi neće da podrže onog ko je spreman da proda veru za večeru, i onda su odlučili da izvrše pritisak na sve slobodne i časne Srbe“, rekao je Simić.
Komentarišući to što su prištinske institucije objavile da je istraga protiv sedmoro srpskih čelnika zbog navodnog „kršenja slobodnog opredeljenja birača“ pokrenuta nakon tvrdnji ministra za zajednice i povratak u tehničkom mandatu Nenada Rašića o navodnim pretnjama biračima pred izbore 7. juna, Simić je rekao da je povod bio to što su direktori suspendovali neke radnike u svojim ustanovama zbog kršenja discipline, i istakao da bi to trebalo tretirati kao radno-pravni spor.
„Ne, ovi ljudi su kršenje radne discipline prebacili, zahvaljujući tom Rašiću, na teren politike i pozvali kosovske institucije da reaguju. Umesto da podnesu žalbu srpskim institucijama i reše to pitanje, dokažu da neko možda greši, oni su odlučili da ovo iskoriste za kampanju, jer dobar deo tih ljudi ima direktne kontakte sa Nenadom Rašićem, a njemu je to bila odlična prilika da ispuni volju Aljbinu Kurtiju“, ocenio je Simić.
On je rekao da je 15. marta, zahvaljujući podršci državnog vrha i radu na terenu sa međunarodnim predstavnicima, sprečen upad kosovske policije u srpske obrazovne i zdravstvene ustanove, a da je Rašić sada kosovsku policiju direktno uveo u institucije.
Istakao je da je to samo jedna u nizu Kurtijevih akcija i naveo da je takođe smanjen broj članova biračkih odbora iz Srpske liste.
Foto: Kosovo online printscreen
„Sada ih imamo 25 manje u odnosu na decembarske izbore. Samo u Severnoj Mitrovici od 22 biračka mesta na šest mi nemamo nikakvu kontrolu. Dakle, tamo gde glasa 6.000 birača, mi nećemo moći da kontrolišemo proces. Oni su pre par dana otišli korak dalje. Po prvi put od 1999. godine naovamo, predsednici opštinskih izbornih komisija nisu Srbi, i ne da nisu Srbi, nisu ni zaposleni u Centralnoj izbornoj komisiji, već zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji rade u okviru Centra za registraciju građana, ili ono što se kod nas u srpskom sistemu zove – oni rade u okviru upravnih poslova Ministarstva unutrašnjih poslova“, precizirao je Simić.
Naveo je da je bilo izvanrednih kandidata Srba, ali da su svi odbijeni pod izgovorom da nemaju iskustva, uprkos tome što su učestvovali u biračkim odborima već nekoliko godina.
„Radi se sve da se proces obesmisli i da se Srbi uplaše ili na neki drugi način odvrate od toga da izađu i iskoriste svoje biračko pravo“, naveo je Simić.
Komentarišući to što je Vrhovni sud odbio žalbu SL na odluku izbornog panela da se potvrdi izborna lista Nenada Rašića, Simić je rekao da se ta lista, odnosno Građanska inicijativa, prijavila za učešće na izborima gde žele da osvoje poslanička mesta rezervisana za Srbe.
„Dakle, Srbi imaju pravo na deset, međutim, tu imate gospodina Alila Đerleka koji je bukvalno Bošnjak, i to svi znaju. Da niko ne shvati pogrešno, nemamo mi ništa protiv bilo koje zajednice, ali se čovek kandiduje za poziciju poslanika koji pripada Srbima. Pa imate Lazara Radulovića, čoveka koji je bio predsednik udruženja Crnogoraca, koji ima desetine javnih nastupa u kojima tvrdi da se on zalaže za to da Crnogorci dobiju veća prava, jer on kao njihov predstavnik to traži“, rekao je Simić.
On je dodao da je Vrhovni sud na žalbu odgovorio rekavši da SL nije dokazala da ti ljudi nisu Srbi.
„Zašto je to opasno? Sutra će Aljbin Kurti na nekim narednim izborima formirati listu koja će se prijaviti takođe za tih deset rezervisanih mesta. Kad ima tih deset rezervisanih mesta i na ta mesta kandiduje deset Albanaca, njemu neće biti problem da 10.000-20.000 glasova prebaci njima. I onda ćemo imati situaciju u kojoj će ti kvazi-Srbi, u stvari Albanci, glasati za promenu Ustava i legalno omogućiti ujedinjenje Kosova sa Albanijom, ukidanje srpskog jezika, ukidanje Srpske pravoslavne crkve i spajanje sa albanskom nacionalnom crkvom“, upozorio je Simić.
Posebno zabrinjava, kako je naveo, to što su predstavnici međunarodne zajednice i prošle izbore, na kojima je Rašić ušao u skupštinu glasovima Albanaca, proglasili demokratskim.
„U Kačaniku Srba nema zadnjih nekoliko decenija, i tamo je čovek dobio 50 glasova. U Đakovici, gde imamo svega par staraca, dobio 50. U Prizrenu, gde ima dvadesetak Srba, ne računajući bogoslove koji inače i nemaju pravo glasa jer nisu svi sa prostora Kosova i Metohije – on je dobio 336 glasova, dominantno Albanaca. Dakle, to je način da se izvrda volja srpskog naroda i da se onemogući osnovno pravo da birate koga želite i ko će vas predstavljati“, naveo je Simić.
Na pitanje da prokomentariše reakciju međunarodne zajednice na hapšenje srpskih direktora ustanova, Simić je rekao da su ovog puta izostala čak i saopštenja, što posebno zabrinjava.
Simić je rekao da se protesti svih prosvetnih i zdravstvenih radnika u Gračanici nastavljaju i da će se održavati svakog dana od 9 časova, uz podršku drugih zdravstvenih radnika širom Kosova.
Istakao je da su protesti podsetnik međunarodnoj zajednici da reaguje, ali je dodao da velika očekivanja nema.
Poručio je da se SL bori protiv politike koja znači nestajanje srpskog naroda i protiv onih koji bi samo da klimaju glavom u Prištini i da budu politički dekor.
Istakao je da bez podrške države Srbije ne bi više bilo Srba na Kosovu.
„S druge strane, i mi na Kosovu i Metohiji razumemo položaj u kome se naša zemlja nalazi, da je pod pritiskom i međunarodnih sila, da se na ulicama naših gradova napadaju srpski policajci, da se napadaju srpske institucije, i razumemo iz kojih centara moći to dolazi“, naveo je Simić.
Istakao je da je budžet privremenih kosovskih institucija za 2026. godinu četiri milijarde evra, a da je od tog iznosa za deset opština sa srpskom većinom nije predviđen niti jedan cent.
Simić je poručio da je važno da na predstojećim izborima Srbi na KiM pokažu jedinstvo.
„Ovo nisu bilo kakvi izbori, ovo nisu neki izbori gde se bira deset ljudi. Ovo su izbori na kojima vi birate hoćete li da postojite, hoćete li moći normalno da da se školujete, lečite, da radite. I zato se mi borimo, i protiv nas nije neka politička partija, već deo režima koji želi da Srbi nestanu“, rekao je on.
Na pitanje da prokomentariše formiranje žandarmerije koje je najavio Aljbin Kurti, Simić je podsetio da je u prethodnih nekoliko godina na zemlji srpskih domaćina sagrađeno devet policijskih baza, stanica i punktova.
„Najava formiranja žandarmerije je prosto promena uniforme da se i dodatno militarizuje taj prostor i vrši pritisak na srpski narod. Kurti želi po svaku cenu da obesmisli sporazum po kome je zabranjeno da kosovske bezbednosne snage dolaze na sever Kosova i Metohije. On želi da vidi Albance u zelenim uniformama na administrativnoj liniji sa centralnom Srbijom“, rekao je Simić.
Dodao je da je broj krivičnih dela u četiri opštine na severu Kosova i Metohije, u odnosu na broj stanovnika, višestruko manji nego u delovima naseljenim Albancima.
U Gračanici je u utorak privedena grupa direktora srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija zbog sumnje da su navodno počinili krivično delo „kršenje slobodnog opredeljenja birača“, a iz tužilaštva u Prištini saopšteno je da su oni privedeni nakon tvrdnji ministra za zajednice i povratak u tehničkom mandatu Nenada Rašića o navodnim pretnjama biračima pred izbore 7. juna.
Kurir.rs/Kosovo online
