IZBOR nekadašnjeg predsednika Vrhovnog suda za šefa države ima svojevrsnu simboliku, jer na čelo države dolazi pravnik koji se pre petnaestak godina otvoreno suprotstavio Viktoru Orbanu i zbog toga ostao bez funkcije.
Foto: Attila KISBENEDEK/AFP/Profimedia
Novi mađarski predsednik Andraš Baka dolazi na mesto Tamaša Šuljoka, koga je vlada premijera Petera Mađara uklonila s funkcije uz optužbe da je bio “marioneta Orbanovog režima”.
Uloga predsednika Mađarske uglavnom je reprezentativna i šef države nema izvršnu moć kojom bi mogao trajno da blokira vladu, ali je ovoga puta izbor izavao veliku međunarodnu pažnju jer Baka na neki način predstavlja “simbol postorbanovske Mađarske”.
Rođen 1952. godine, jedan je od najpoznatijih mađarskih pravnika. Karijeru je započeo u Institutu za državu i pravo Mađarske akademije nauka, bavio se uporednim pravom, ljudskim i manjinskim pravima, a bio je i generalni direktor Visoke škole za državnu upravu. Kratko je 1990. obavljao funkciju poslanika iz redova Mađarskog demokratskog foruma, da bi već naredne godine otišao u Strazbur. Od 1991. do 2008. bio je sudija Evropskog suda za ljudska prava.
Po povratku u Budimpeštu parlament ga je 2009. izabrao za predsednika Vrhovnog suda. Upravo tu počinje njegov sukob s Orbanom. Kao prvi čovek mađarskog pravosuđa javno je kritikovao niz promena, među kojima i spuštanje obavezne starosne granice za odlazak sudija u penziju sa 70 na 62 godine. Posle promene ustavnog i zakonskog okvira njegov mandat je početkom 2012. prekinut tri i po godine pre predviđenog isteka.
Baka se tada obratio sudu u kome je nekada i sam sedeo. Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava 2016. presudilo je da je Mađarska prekršila njegovo pravo i utvrdilo vezu između njegovih javnih kritika reforme pravosuđa i prevremenog prekida mandata.
Mađar je prethodno za predsedničku funkciju predložio šahistkinju Judit Polgar i najavio da će je lično pitati da prihvati položaj, dok je poslanička grupa Tise jednoglasno podržala tu ideju. Polgar je to ubrzo odbila, poručivši da ne oseća da ima dovoljno snage da preuzme istorijsku odgovornost ujedinjavanja politički duboko podeljene zemlje. Epizoda je izazvala kritike zbog načina izbora kandidata i nedostatka šire javne konsultacije. Na kraju se vladajuća stranka odlučila za Baku. Tisa je ovu nominaciju obrazložila njegovom dugogodišnjom privrženošću podeli vlasti, vladavini prava i nezavisnosti pravosuđa.
Opozicioni Fides kritikuje njegov izbor, uz isticanje da čovek koji je svojevremeno pred Evropskim sudom uspešno osporio prevremeno prekidanje sopstvenog mandata sada prihvata funkciju upražnjenu prevremenom smenom prethodnog predsednika.