MARTA KOS IZBIJA HRVATSKOJ I BUGARSKOJ NAJJAČE ORUŽJE IZ RUKU! EU uvodi radikalne promene, evo šta to znači za Srbiju

Novi model proširenja Evropske unije (EU), čije se obelodanjivanje konačno očekuje sredinom oktobra, donosi tektonske promene za zemlje kandidate. Za Srbiju bi “postepena integracija” i smanjenje moći veta država poput Hrvatske i Bugarske mogli da budu karta za ubrzani ulazak u evropski sistem, napominju analitičari.

Naznake predoga Evropske komisije (EK) dala je u Zagrebu evropska komesarka za proširenje Marta Kos, naglasivši da se svet promenio, a samim tim i proces proširenja mora da se promeni.

Prema njenim rečima, EU se suočava s novim “Helsinškim trenutkom”, što se odnosi na okupljanje evropskih lidera u glavnom gradu Finske koje je utrlo put proširenju “Velikog praska” nakon Hladnog rata, kada se bloku pridružilo 10 novih zemalja i najavila da će EK da predstavi svoje ideje o tome kako Evropska unija mora da se pripremi dok se zemlje kandidati približavaju kraju pregovora o pristupanju.

Predlog se zasniva na četiri ključna stuba:

• Postepena integracija: Napušta se princip “sve ili ništa”. Zemlje kandidati treba da osete opipljive koristi i pre punopravnog članstva (poput ulaska u SEPA sistem za plaćanje ili povezivanja na energetsku mrežu)
• Stroža kontrola kandidata: Uvode se snažniji mehanizmi za zaštitu demokratije i vladavine prava kako bi se sprečilo nazadovanje novih članica i ulazak “trojanskih konja”
• Brže odlučivanje u EU: Kako bi EU sa preko 30 članica mogla efikasno da funkcioniše, predlaže se smanjenje oblasti u kojima jedna država može da stavi veto, što bi se sprovelo bez dugotrajnih promena zvaničnih ugovora
• Zaštita EU interesa: Brisel mora pažljivo da analizira kako će prijem novih članica uticati na postojeće države i da se zaštiti od potencijalnih rizika

“Pozitivno ukoliko bi se smanjile mogućnosti vetiranja”

Govoreći o ovoj ideji, politikolog Miloš Pavković za “Blic” kaže da će predlog na kom Evropska komisija (EK) radi biti predstavljen 15. oktobra, a da je svakako nastavak rada na modelu postepenog pristupanja kandidata. Precizira da se radi na jačem političkom upravljanju procesom kroz:

• Smanjenje mogućnosti veta
• Intenzivniju ranu integraciju i pristup institucijama i programima EU u toku samog procesa

– Potencijalno bi za Srbiju bilo pozitivno ukoliko bi se smanjile mogućnosti vetiranja na svakom koraku. Međutim, isti predlog ističe u prvi plan još veći fokus na vladavini prava i demokratiji, kroz zaštitne klauzule. To su upravo oblasti gde Srbija najlošije stoji i što zapravo i sada blokira pristupni proces – ističe on.

Dadaje da nova metodologija ili model proširenja nudi više mogućnost kandidatima za postepenu integraciju, ali u isto vreme može biti kamen spoticanja Srbije ukoliko se reformski proces u oblastima vladavine prava i funkcionisanja demokratskih institucija ne ubrza i pokaže rezultate.

Njegov kolega Strahinja Subotić za “Blic” kaže da je očigledno da EU radi na dva pravca:

• Da se ograniči pravo veta novih članica
• Da se EU interno reformiše, da se smanji broj oblasti koji draži jednoglasnosti

Vučić se oglasio o novoj metodologiji

O potencijalnim promenama unutar EU oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

– Da sam cinik i da sam pomalo nepristojan, ja bih rekao da bi Marta Kos više volela da vidi neke ovce, a ne konje, ali nisam, pa neću to da kažem. Nek’ oni svoj posao rade, nek’ oni sebe štite. Nisu im potrebni ni trojanski, ni ovakvi, ni onakvi konji, njima ništa nije potrebno. Sami su sebi dovoljni – rekao je Vučić prilikom posete Rasinskom okrugu.

O proširenju se već dugo priča, a nekoliko zemalja EU, posebno Francuska i Nemačka, sugerisalo je da blok treba da preispita svoju metodologiju proširenja, posebno kroz “postepenu integraciju” koja bi zemljama kandidatima ponudila opipljive koristi u ranijoj fazi.

Važan deo je i veto, a za Srbiju postoji bojazan da bi tu mogle da prednjače Hrvatska i Bugarska.

Što se tiče Srbije, iz Hrvatske se više puta moglo čuti da će Zagreb imati zahteve kako bi Beogradu dao zeleno svetlo za članstvo u EU. Među potencijalnim spornim pitanjima su:

• Pitanje demarkacija granica na Dunavu
• Pitanja nestalih
• Zahtev za ratnu odštetu

Što se tiče Bugarske, već se čulo da bi se moglo zameriti kako Beograd tretira bugarsku manjinu u zemlji.

“Nije slučajnost da je baš iz Zagreba Kos poslala ove poruke”

Strahinja Subotić za “Blic” napominje da nije slučajnost da je baš iz Zagreba Kos poslala ove poruke.

– Očigledno je da se radi na tome da se postigne saglasnost država članica i EK. To je važno i za Srbiju, jer ono što se bude primenjivalo za Crnu Goru, važiće i za Srbiju – napominje Subotić.

Put Srbije u EU

• Status kandidata od 2012. godine
• Do sada je otvoreno 22 od 35 poglavlja (odnosno dva klastera po novoj metodologiji), a privremeno su zatvorena dva
• Sada se čeka na otvaranje Klastera 3, a vodeće EU institucije nedavno su istakle da su ostvareni uslovi za otvaranje ovog klastera
• Brisel naglašava potrebu za reformama u oblasti vladavine prava, slobode medija, kao i usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU (pre svega kada je reč o sankcijama Rusiji)

Crna Gora na političkom raskršću zbog Kosova, iz EU stižu packe

Da li se sprema novi veliki prasak u EU: Jedna stvar plaši, Crna Gora će biti test

Na pomolu tektonski poremećaj u EU: Unija pred trenutkom istine, pominje se Zapadni Balkan