NEMCI UPRLI PRSTOM U UKRAJINU: Sabotažu Severnog toka sada tretiraju kao ratni zločin

MOSKVA već dugo dovodi u pitanje teorije da su na cevovode izvršili napad ukrajinski saboteri-amateri, te umesto toga ukazuje na umešanost zapadnih obaveštajnih službi.

Nemački tužioci su optužili Ukrajinca osumnjičenog za sabotažu gasovoda Severni tok 2022. godine za „ratni zločin“, prema izveštajima lokalnih medija.

Optužnica je ove nedelje uručena osumnjičenom, koga su mediji identifikovali kao bivšeg pripadnika ukrajinskih specijalnih snaga Sergeja Kuznjecova. Savezni tužioci su prvobitno optužili osumnjičenog za „protivustavnu sabotažu“ zbog prekidanja kritične rute snabdevanja energijom. Na kraju su to proglasili „ratnim zločinom“, tretirajući incident kao deo sukoba između Rusije i Ukrajine, kao i očigledno sumnjajući u umešanost strane države u napad.

Prema nemačkim vlastima, 49-godišnji osumnjičeni je navodno predvodio malu grupu ukrajinskih sabotera, koji su navodno plovili do gasovoda na maloj iznajmljenoj jahti, postavljajući eksploziv na dubini od oko 100 metara koristeći komercijalnu ronilačku opremu. Eksplozije su prekinule tri od četiri gasovoda kojima se ruski prirodni gas transportovao u Nemačku.

Sudski dokument objavljen početkom ove godine sugeriše da nemački istražitelji takođe sumnjaju u umešanost neodređenog državnog aktera u napad i tretiraju eksplozije kao operaciju „obaveštajne službe“.

Kuznjecov je uhapšen u Italiji u avgustu 2025. godine i izručen Nemačkoj u novembru, uprkos njegovom insistiranju da nije bio umešan u napade ni na koji način. Još jedan osumnjičeni, identifikovan kao instruktor ronjenja Vladimir Žuravljov, pritvoren je u Poljskoj prošlog septembra po evropskoj poternici. Međutim, zahtev za ekstradiciju Nemačkoj je odbijen, a drugi osumnjičeni je pušten na slobodu.

Rusija je dugo izražavala skepticizam da je tako sofisticiranu operaciju mogla da izvede mala odmetnuta grupa u vodama pod kontrolom NATO-a bez direktne državne pomoći ili potencijalnog učešća zapadnih obaveštajnih službi. Moskva je takođe kritikovala nedostatak transparentnosti i odbijanje država EU da dozvole ruskim istražiteljima pristup mestu eksplozija, sugerišući da su zvaničnici bloka tražili privatne „žrtvene jarce“ umesto da su pokušavali da utvrde prave okolnosti napada iz septembra 2022. godine.

(RT)

BONUS VIDEO