“Sedeo sam pored njega kad je umro” Miroslav Tanjga zaplakao dok je pričao o Mihi… A bilo je i suza od smeha na brojne anegdote /VIDEO/

Miroslav Tanjga sedeo je pored njega dok je umirao. Kum Siniše Mihajlovića u buri emocija otkrio je detalje lečenja, a bilo je i smeha na dosad neispričane anegdote iz perioda kada su bili rivali u Borovu i dok su delili svlačionicu Vojvodine, Crvene zvezde i kasnije pojedinih italijanskih klubova u trenerskoj karijeri.

Siniša Mihajlović prve fudbalske korake napravio je u FK Borovo iz istoimenog mesta. Klub se danas zove HNK Vukovar 91, a Borovo selo sada je Borovo naselje. Voljeni Miha rođen je 1969, a u Borovu je bio do 1988, kada je pojačao Vojvodinu i u prvoj sezoni sa Tanjgom osvojio istopionsku šampionsku titulu.

Miha je i kao klinac imao silovit šut. Kažu – tajna je u malim kopačkama, imao je malo stopalo. I znamo svi kakve je golove davao iz slobodnjaka, gde god da je igrao, ali kako su izgledali treninzi – da l je iko smeo u živi zid kad on vežba slobodnjake?!

Uspeh sa Crvenom zvezdom 1991. obojici je kruna karijere. Miha je prešao iz Vojvodine u Zvezdu na polusezoni 1990/91 i, znamo svi, u velikoj meri uticao na osvajanje KEŠ u Bariju, dok je Tanjga pojačao Zvezdu na kraju te sezone i učestvovao u osvajanju Interkontinentalnog kupa u Tokiju. A tamo – u Tokiju – bili su cimeri.

Uporedno sa munjevitim uzletom karijere, Miha je trpeo ratno zlo na području rodnog Borova i okoline. Roditelji su mu bili na udaru Hrvata, pa su im pretili čak i najbliži rođaci – Sinišin brat od ujaka. Sve se dešavalo baš u periodu Barija i Tokija, kada je Mihajlović bio najjači, očito zbog svega i najmotivisaniji. Pucanj u njegovu sliku u rodnoj kući posebna je priča. Meč u Zagrebu posle rata, takođe. Pa slučaj Štimac…

Dugogodišnji saigrači i prijatelji jednog dana postali su kumovi. A taj dan kao da je juče bio. Siniša Mihajlović pravio je dve svadbe – jednu u Rimu, drugu u Novom Sadu. Ljubav prema supruzi Arijani, kasnije sinovića i ćerkama, pokazivao je na svakom koraku.

Voleo je Miha dobru hranu, dobro vino, dobru muziku. Voleo je društvo. Pa kad nema obaveza, lepe noći su zagarantovane. Često je spajao prijatelje i porodicu, a onda – neizbežni su i narodnjaci. Bio je veseljak.

Roma, Sampdorija, Lacio, Inter. Siniša Mihajlović je po odlasku iz Srbije čitav nastavak karijere proveo u Italiji. Ostavio je trag gde god da je igrao, a kasnije je jasan pečat u italijanskom fudbalu stavio i kao trener. Jedanput šampion Italije, dva puta osvajač Kupa Italije, toliko puta i Superkupa Italije, po jedanput osvajač Kupa pobednika kupova i UEFA Superkupa – Mihini su trofeji dok je bio fudbaler u Italiji, uz individualni naslov koji je i dan-danas aktuelan – rekorder po broju golova iz slobodnih udaraca u Seriji A.

U naletu briljantne trenerske karijere, gde mu je Miroslav Tanjga bio pomoćnik, Siniša Mihajlović doživeo je najgore – bolest. Bolonja, katanja, Fjorentina, reprezentacija Srbije, Sampdorija, Milan, Torino, Bolonja – ovako je izgledao Mihin trenerski put uz onaj početak u Interu kao pomoćnik Roberta Manćinija. A onda, sjajan trenerski put zaustavila je prokleta leukemija.

Bio je 13. jul 2019. godine kada je Siniša Mihajlović na vanrednoj konferenciji za medije saopštio šokantnu vest – da boluje od leukemije. Ta tišina u press sali FK Bolonja još para uši, iako je Miha u svom stilu – hrabro, otvoreno – poručio: “Ova bolest ne zna s kim je ušla u koštac. Nikada ne igram kako bih izgubio, kako u fudbalu, tako i u životu. Uradiću to za moju ženu, porodicu, za one koji me vole. Pobediću”.

Izgledalo je da je pobedio leukemiju, ali ispostavilo se da je to bilo samo prvo poluvreme. U novoj borbi ili drugom delu “utakmice života “to je bio jedini rival kojeg Miha nije uspeo da pobedi. U međuvremenu nastala je i autobiografska knjiga, gde je Miha između ostalog istakao: “Zovem se Siniša Mihailović i rodio sam se dva puta – prvi put u Vukovaru, 20. februara 1968. godine u bivšoj Jugostaviji, današnjoj Hrvatskoj, od majke Hrvatice i oca Srbina. Drugi put rodio sam se 51 godinu kasnije, 29. oktobra 2019. u bolnici Sveta Ursula u Bolonji zahvaljujući transplantaciji koštane srži. Igrao sam mnogo utakmica i živeo puno života, ova je bila utakmica života”.

Izgledalo je da je Miha pobedio leukemiju, ali ispostavilo se da je to bilo samo prvo poluvreme. U novoj borbi ili drugom delu “utakmice života“ to je bio jedini rival kojeg Miha nije uspeo da pobedi. Siniša Mihajlović preminuo je 16. decembra 2022. u 53. godini života u bolnici u Rimu. Tuga još ne jenjava, niti će, a na momente kao da još nismo svesni da – svetski, a naš – voljeni Miha, nije više među nama.

Tuga, šok, neverica… Tri reči za ono što se desilo tog 16. decembra 2022. I kao što rekosmo, tuga još ne jenjava, neverica još postoji, šok nas još ne napušta. kao da nismo svesni da Mihe zaista više nema, a navrilo se tri godine od tragedije.

Pročitajte još: